Bog u vrtu edenskom, 2. deo · Apologetizam by Sam Shamoun

U ovoj objavi (Bog u vrtu edenskom, 1. deo) pokazaću iz samog konteksta Postanja 3 da je GOSPOD Bog koji se javio Adamu i Evi bio predovaploćeni Gospod Hristos.

Evo relevantnog dela Postanja 3:

„I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu. A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: Gdje si? A on reče: Čuh glas tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih. A Bog reče: Ko ti kaza da si go? Da nijesi jeo s onoga drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega? A Adam reče: Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh. A Gospod Bog reče ženi: Zašto si to učinila? A žena odgovori: 3mija me prevari, te jedoh. Tada reče Gospod Bog zmiji: Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zvijeri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svojega vijeka. I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između sjemena tvojega i sjemena njezina; ono će ti na glavu stajati, a ti ćeš ga u petu ujedati. A ženi reče: Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš djecu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega, i on će ti biti gospodar. Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe; s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega vijeka; Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko; Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti. I Adam nadjede ženi svojoj ime Eva, zato što je ona mati svjema živima. I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih. I reče Gospod Bog: Eto, čovjek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do vijeka živi! I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edemskoga da radi zemlju, od koje bi uzet; I izagnav čovjeka, postavi pred vrtom Edemskim heruvima s plamenijem mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života.“ Postanje 3:8-13, 17-24 World English Bible (WEB)

Prema kontekstu, upravo se Glas Božji pojavio da se suoči s prvim ljudskim parom. To jest, Božji Glas je stvarno živo, svesno Biće koje se javlja i govori Božjim stvorenjima.

Obratimo još jednom pažnju na ono što odlomak kaže:

„I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.“ Postanje 3:8 American Standard Version (ASV)

Neki su, međutim, hebrejsku reč qol preveli kao „zvuk“,

„I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.“ NIV

Tj., Adam i Eva nisu čuli Božji Glas kako hoda, nego su čuli zvuk koji je Bog proizvodio dok je hodao vrtom.

Problem s tumačenjem reči qol kao „zvuk“ na ovom mestu jeste to što se isti izraz koristi kasnije u istom poglavlju, a da niko ne poriče da tamo znači „glas“:

„Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe; s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega vijeka;“ Postanje 3:17 WEB

Da li bi iko tvrdio da je Adam prekoren zato što je poslušao zvuk svoje žene, a ne njen glas?

Nadahnuti pisac ponovo upotrebljava qol već u sledećem poglavlju:

„A Bog reče: Šta učini! Glas krvi brata tvojega viče sa zemlje k meni.“ Postanje 4:10 WEB

Iako je ovo očigledan slučaj personifikacije, da li bi iko tvrdio da je Bog zapravo rekao da mu vapije zvuk Aveljeve krvi, a ne njen glas?

Stoga je jedini razlog zbog kojeg bi neko preveo qol kao „zvuk“ kada je reč o javljanju GOSPODA Boga u vrtu — nespremnost da se prihvati činjenica da su starozavetni proroci već znali i govorili o tome da je Bog po prirodi višeličan.

Ovo nije jedini put da se Božji Glas prikazuje kao živ, svestan činilac:

„Godine koje umrije car Ozija vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolu visoku i izdignutu, i skut mu ispunjavaše crkvu. Serafimi stajahu više njega, svaki ih imaše šest krila: dvjema zaklanjaše lice svoje i dvjema zaklanjaše noge svoje, a dvjema lećaše. I vikahu jedan drugome govoreći: Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave njegove. I zadrmaše se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima. I rekoh: Jaoh meni! Pogiboh, jer sam čovjek nečistijeh usana, i živim usred naroda nečistijeh usana, jer cara Gospoda nad vojskama vidjeh svojim očima. A jedan od serafima doletje k meni držeći u ruci živ ugljen, koji uze s oltara kliještima, I dotače se usta mojih i reče: Evo, ovo se dotače usta tvojih, i bezakonje tvoje uze se, i grijeh tvoj očisti se. Potom čuh glas Gospodnji gdje reče: Koga ću poslati? I ko će nam ići? A ja rekoh: Evo mene, pošlji mene. A on reče: Idi, i reci tome narodu: Slušajte ali nećete razumjeti, gledajte ali nećete poznati. Učini da odeblja srce tome narodu i uši da im otežaju, i oči im zatvori, da ne vide očima svojim i ušima svojim da ne čuju i srcem svojim da ne razumiju i ne obrate se i ne iscijele. A ja rekoh: Dokle, Gospode? A on reče: Dokle ne opuste gradovi da budu bez stanovnika i kuće da budu bez ljudi, i zemlja dokle sasvijem ne opusti, I dokle Gospod opravi daleko ljude i bude sama pustoš u zemlji.“ Isaija 6:1-12 ASV

U ovom zadivljujućem viđenju prorok ne samo da vidi GOSPODA Boga nego zaista čuje kako mu Božji Glas govori sa Božjeg prestola!

Evo, ponovo, stiha o kojem je reč:

„Potom čuh glas Gospodnji gdje reče: Koga ću poslati? I ko će nam ići? A ja rekoh: Evo mene, pošlji mene.“ Tree of Life Version (TLV)

Ono što ovo čini još izuzetnijim jeste to što Glas pita „ko će poći za NAS“, u množini, umesto da govori u jednini, „za MENE“. To jest, Glas pita ko će biti govornik u njihovo ime, pri čemu množina upućuje na GOSPODA Boga koga je prorok video.

Već to samo po sebi priprema nas da uočimo izvesnu ličnu razliku između Gospoda i njegovog Glasa; naime, budući da su Bog i njegov Glas dva različita entiteta, time se objašnjava upotreba oblika množine lanu.

Dakle, množina pokazuje da Gospod koji je Isaiju postavio za svog nadahnutog izaslanika nije jednolična monada, nego višelično Biće. O Isaijinom viđenju biće više reči nešto kasnije.

Sledeći psalam pruža dodatni dokaz da je Božji Glas u ovim naročitim tekstovima živo lično Biće:

„Gospod na nebesima postavi prijesto svoj, i carstvo njegovo svijem vlada. Blagosiljajte Gospoda anđeli njegovi, koji ste silni krjepošću izvršujete riječ njegovu slušajući glas riječi njegove. Blagosiljajte Gospoda sve vojske njegove, sluge njegove, koje tvorite volju njegovu.“ Psalam 103:19-21 WEB

Anđeli slušaju Glas Božje Reči koji čuju sa Božjeg nebeskog prestola. Ovo ne treba shvatiti kao puki pesnički opis Božjeg govora, tj. da anđeli čuju reči koje dolaze iz Božjeg Glasa, od Boga koji im govori neposredno. Naprotiv, treba to shvatiti onako kako stoji: anđeli čuju Glas Božje Reči kad god im Reč govori sa Božjeg prestola. To jest, anđeli čuju Glas Reči kad god im Reč otkriva Božje naloge.

Da nas ne bi optužili da u ove stihove učitavamo previše ili da ih nasilno usklađujemo sa svojim trojstvenim pretpostavkama, obratimo pažnju na to šta sledeći jevrejski izvori kažu o Božjem Glasu/Reči:

„A odzivala im se neskladna neprijateljska vika, i tužno odjekivao glas uplakane djece; Sličnom presudom bi kažnjen rob sa gospodarem i prostak sa carem od istog stradaše, Svi zdušno u jednom imenu smrti mrtve imaše nebrojene; ne biše u stanju živi ni da ih sahrane, pošto u jednom trenu plemeniti rod njihov pogibe. Oni koji ni u šta ne vjerovahu zbog čarobnjaštva, zbog pogibije prvorođenčadi priznaše da je narod – sin Božiji. Jer dok je tiho ćutanje vladalo svime i noć hitro stigla do svoje sredine Svesilna Tvoja riječ sa nebesa od carstvenih prijestola, munjeviti ratnik, usred propale zemlje siđe mač oštri, nelicemjernu Tvoju naredbu, noseći, I stavši, ispuni sve smrću, pri tom se i neba doticala i po zemlji hodila.“ Premudrosti Solomonove 18:10-16 CEB

Pred nama je jevrejski spis iz predhrišćanskog doba, koji vrlo veliki deo hrišćanstva — npr. rimokatolicizam, pravoslavlje, kopti itd. — smatra nadahnutim Svetim pismom, a koji je potpuno svestan da je Božja Reč lični Činilac koji sedi na prestolu s Bogom na nebu i koga Bog šalje da spase njegov narod i/ili sudi njegovim neprijateljima.

Niti je ovo usamljen ili jedini primer, jer evo kako aramejske parafraze hebrejske Biblije, obično nazivane targumima (Targumim), objašnjavaju Glas Božji koji se javio u vrtu:

I čuše glas REČI Gospoda Boga kako hodi vrtom u počinku dana; i Adam i njegova žena sakriše se od lica Gospoda Boga među drveće vrta. I Gospod Bog pozva Adama i reče mu: Nije li sav svet koji sam načinio otkriven preda Mnom, tama kao i svetlost? I kako si pomislio u srcu svom da se sakriješ od Mene? Zar ne vidim mesto na kojem si skriven? Gde su zapovesti koje sam ti zapovedio?

[JERUSALIMSKI TARGUM. Hodeći vrtom u snazi dana……I Reč Gospoda Boga pozva Adama i reče mu: Gle, svet koji sam stvorio otkriven je preda Mnom; i kako misliš da mesto usred kojeg se nalaziš nije otkriveno preda Mnom? Gde je zapovest koju sam te naučio?]

I on reče: Glas TVOJE REČI čuh u vrtu, i uplaših se jer sam nag; a zapovest koju si me naučio prestupio sam; zato se od stida sakrih…

[JERUSALIMSKI TARGUM. I Reč Gospoda Boga reče: Gle, Adam koga sam stvorio jedini je u mom svetu, kao što sam ja jedini na nebesima gore. Biće da će od njega postati velik narod; od njega će nastati narod koji će znati da razlikuje dobro od zla. A sada je dobro da ga sačuvamo od vrta edenskog pre nego što pruži ruku svoju i uzme i od ploda drveta života, i pojede, i živi doveka……I izagna Adama, i učini da slava Njegove Šekine prebiva pred istokom vrta edenskog, iznad dva Keruvaja. Dve hiljade godina pre nego što je stvorio svet, stvorio je zakon i pripremio Gehinam i vrt edenski. Vrt edenski pripremio je za pravednike, da jedu i naslađuju se plodom drveta, jer su držali zapovesti zakona u ovom svetu. Za zle je pripremio Gehinam, koji je poput oštrog, proždirućeg mača sa dva sečiva. U dubini njegovoj pripremio je pahulje ognja i užareno ugljevlje za zle, za njihovu kaznu doveka u svetu koji dolazi, za one koji nisu držali zapovest zakona u ovom svetu. Jer zakon je drvo života; ko ga drži u ovom životu, živi i opstaje kao drvo života. Zakon je dobro držati u ovom svetu, kao plod drveta života u svetu koji dolazi.] (The Targums of Onkelos and Jonathan Ben Uzziel On the Pentateuch With The Fragments of the Jerusalem Targum From the Chaldee, J. W. Etheridge, M.A., prvo izdanje 1862. http://targum.info/pj/pjgen1-6.htm; velika slova, kurziv i podvlačenje su moji)

Ponovo:

I čuše glas REČI Gospoda Boga kako hodi vrtom u veče dana; i Adam i njegova žena sakriše se od lica Gospoda Boga među drveće vrta. I Gospod Bog pozva Adama i reče mu: Gde si? A on reče: Glas TVOJE REČI čuh u vrtu, i uplaših se jer sam (bio) nag, i hteo sam da se sakrijem. (Isto, http://targum.info/onk/Gen1_6.htm; velika slova, kurziv i podvlačenje su moji)

A evo aramejskog tumačenja Isaijinog viđenja:

Godine u kojoj je cara Uziju udarila guba, prorok reče: Videh SLAVU Gospodnju kako sedi na Njegovom prestolu, visoko, i uzdignutu do najviših nebesa, i hram se ispuni sjajem Njegove slave… I dovikivahu jedan drugome govoreći: Sveta je na najvišim i uzvišenim nebesima kuća Njegove Šekine, sveto je na zemlji delo Njegove moći, svet je doveka, u sve vekove, Gospod nad vojskama, sva je zemlja puna sjaja Njegove slave… Tada rekoh: Teško meni, jer sagreših, jer sam kriv čovek dostojan prekora, i živim usred naroda oskrnavljenog grehom: jer oči moje videše SLAVU Šekine Cara svetova, Gospoda nad vojskama… I čuh glas REČI Gospodnje, koji reče: Koga da pošaljem da prorokuje? I ko će poći da poučava? Tada rekoh: Evo mene, pošalji mene. (The Chaldee Paraphrase on the Prophet Isaiah by Jonathan b. Uzziel, preveo Rev. C. W. H. Pauli [London Society House, 1871], str. 20-21 https://books.google.com/books?id=_boCAAAAQAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false; velika slova, kurziv i podvlačenje su moji)

Na drugom mestu targum tumači Isaiju 6:1 tako da je prorok zaista video Reč Jahvinu kako sedi na Božjem nebeskom prestolu!

„Ali običaj je (drugih) naroda da svoje bogove nose na ramenima, kako bi izgledalo da su im blizu; ali oni ne mogu čuti svojim ušima, (bili blizu ili) bili daleko; ali Reč Gospodnja sedi na svom prestolu, visokom i uzdignutom, i čuje našu molitvu kad god se pred Njim molimo i iznosimo svoje molbe.“ (Targum Pseudo-Jonathan, Ponovljeni zakoni 4:7 http://targum.info/pj/pjdt3-7.htm; kurziv i podvlačenje su moji)

A sledeći targum na Psalme u suštini kaže isto:

A što se tiče reči Gospodnje, NJEGOVO je sedište na najvišem nebu doveka; on je utvrdio svoj presto za sud. Psalam 9:8 (The Psalms Targum: An English Translation, Edward M. Cook 2001 http://targum.info/pss/ps1.htm; velika slova i podvlačenje su moji)

Zapazimo kako svi ovi navodi Glas Božji, koji se javio Adamu i Evi i koji je Isaiji govorio sa Božjeg nebeskog prestola, poistovećuju s Rečju Gospodnjom. To jest, ovi jevrejski spisi razumeli su Božji Glas kao Reč Gospodnju koja je govorila prvom ljudskom paru i postavila proroka u službu.

Ovi izvori samo čine izričitom vezu između Božjeg Glasa i njegove Reči koja je u hebrejskoj Bibliji već implicitna: Glas Božji jeste Reč Božja koja se javlja i govori u Božje ime da bi Boga objavila njegovim stvorenjima.

Drugim rečima, ovi raznorodni jevrejski spisi potvrđuju da Božji Glas treba poistovetiti s Rečju Božjom koja se javlja i/ili govori Božjim slugama (upor. Postanje 15:1, 4; 1. Samuilova 3:6-7, 20-21; Jeremija 1:4-14; Zaharija 4:8-9).

Ima još. Sledeći jevrejski spis,

(9) Sedamdeset imena uzeh od (svojih) imena i nazvah ga njima da uvećam njegovu slavu. Sedamdeset knezova predadoh u njegovu ruku, da im zapoveda moje propise i moje reči na svakom jeziku: da svojom rečju obori ohole na zemlju, i da izgovorom svojih usana uzvisi ponizne u visinu; da svojim govorom pobije careve, da careve odvrati s njihovih puteva, da postavi vladare nad njihovom vlašću, kao što je pisano (Danilo 2:21): „i on menja vremena i doba“, i da dâ mudrost svim mudrima sveta i razum (i) znanje svima koji razumeju znanje, kao što je pisano (Danilo 2:21): „i znanje onima koji razumeju razum“, da im otkrije tajne mojih reči i da poučava odredbu moga pravednog suda,

(10) kao što je pisano (Isaija 55:11): „tako će biti moja reč koja izlazi iz mojih usta; neće mi se vratiti prazna, nego će izvršiti (ono što mi je ugodno)“. Ovde ne stoji ’E’eseh‘ (ja ću izvršiti), nego ’asah‘ (ON će izvršiti), što znači da, koja god reč i koji god izgovor izađe pred licem Svetoga, blagosloven neka je On, Metatron stoji i izvršava ga. I on utvrđuje odredbe Svetoga, blagosloven neka je On. (3. Enoh 48 C Alt https://archive.org/stream/HebrewBookOfEnochenoch3/BookOfEnoch3_djvu.txt; velika slova i podvlačenje su moji)

poistovećuje Reč koja se pominje u sledećem starozavetnom odlomku,

„Tako će biti riječ moja kad izide iz mojih usta: neće se vratiti k meni prazna, nego će učiniti što mi je drago, i srećno će svršiti na što je pošljem.“ Isaija 55:11 Orthodox Jewish Bible (OJB)

s nebeskim bićem zvanim Metatron, koje je jevrejska tradicija nazivala „manjim Jahveom“ i poistovećivala s Enohom!

Evo drugačijeg prevoda navoda iz 3. Enoha:

„Tako se reč koja izlazi iz mojih usta ne vraća meni prazna; ON izvršava moju volju“ (P. Alexander, 3 [Hebrew Apocalypse of] Enoch, u The Old Testament Pseudepigrapha, tom 1, James H. Charlesworth, ur. [Doubleday, New York 1983], str. 312; velika slova i podvlačenje su moji)

Razlog zbog kojeg je Božja Reč u Isaiji 55:11 shvaćena kao Metatron jeste to što je glagol kojim se opisuju radnje Reči, tj. asah („on će izvršiti“), glagol muškog roda. Ta upotreba muškog roda navela je pisca (ili pisce) da pretpostavi da je Reč nebeski muški lik, lično Biće koje Bog šalje da izvrši njegove naume na zemlji.

Navedeni citati pokazuju da se biblijski prikaz Božjeg Glasa koji hoda i govori ne može jednostavno odbaciti kao personifikacija ili antropomorfizovanje Božjih svojstava. Naprotiv, kao što su i sami Jevreji koji su ove spise sačinili jasno videli, Božji Glas/Reč jeste stvarni živi, svesni božanski Entitet koji je istovremeno lično različit od Boga i istovetan s Bogom.

A prema nadahnutim hrišćanskim Svetim pismima, taj Glas, ta Reč, na koju se hebrejska Biblija često poziva, postala je čovek od krvi i mesa i danas je poznata kao Gospod Isus Hristos, jedinstveno ljubljeni Sin Božji!

„U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog“… „I Logos postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine.“… „Boga niko nije vidio nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Oca, on ga objavi.“ Jovan 1:1, 14, 18 NIV

„Štobješe od početka, što smo čuli, što smo vidjeli očima svojima, što sagledasmo i ruke naše opipaše, o Logosu (Riječi) života: I Život se javi, i vidjeli smo, i svjedočimo, i objavljujemo vam Život vječni, koji bješe u Oca i javi se nama; Što smo vidjeli i čuli objavljujemo vama da i vi s nama imate zajednicu, a naša zajednica je sa Ocem i sa Sinom njegovim Isusom Hristom.“ 1. Jovanova 1:1-3 NIV

„I obučen je u haljinu crvenu od krvi, i Ime se njegovo zove: Logos (Riječ) Božiji.“ Otkrivenje 19:13

Ovo potvrđuje ono što smo dokazivali u prvom delu naše rasprave: Biće koje se javilo prvom ljudskom paru u Edenu, Glas Gospodnji koji je Isaiji govorio sa Božjeg prestola, zapravo je bio Isus Hristos u svom predovaploćenom postojanju.

Apostol Jovan pruža dodatnu potvrdu ove činjenice, jer evo šta je napisao o tome kako su Jevreji odbacili Isusa uprkos svim čudesnim znacima koje je učinio da bi ih uverio ko je on:

„Jer iako je učinio tolika znamenja pred njima, ne vjerovahu u njega; Da se ispuni riječ Isaije proroka koji reče: Gospode, ko vjerova propovjedi našoj? I ruka Gospodnja kome se otkri? Zato ne mogahu vjerovati, jer opet reče Isaija: Zaslijepio je oči njihove i okamenio srca njihova, da ne vide očima ni srcem razumiju, i ne obrate se da ih iscijelim. Ovo reče Isaija kada vidje slavu njegovu i govoraše o njemu.“ Jovan 12:37-41

88 tn Grč. „njegovu“; referent (Hristos) naveden je u prevodu radi jasnoće. Ovde je naveden referent „Hristos“, a ne „Isus“, jer je reč o onome što je Isaija video. Jasno je da pisac predstavlja Isaiju kao onoga koji je video predovaploćenu slavu Hrista, a ona je bila samo otkrivenje Oca (vidi Jovan 1:18; Jovan 14:9).

sn Jer je video Hristovu slavu. Slava koju je Isaija video u Isaiji 6:3 bila je slava Jahvea (u Starom zavetu obično prevedena kao „Gospod“). Ovde Jovan govori o tome da je prorok video slavu Hrista, jer se u sledećoj rečenici i govorio je o njemu „njemu“ teško može odnositi na Jahvea, nego se mora odnositi na Hrista. Na osnovu iskaza poput 1:14 u prologu, pisac verovatno nije pravio veliku razliku između njih dvojice. Budući da pisac predstavlja Isusa kao potpuno Boga (upor. Jovan 1:1), njemu nije nikakav problem da reči koje je Isaija prvobitno izgovorio o samom Jahveu primeni na Isusa. (NET Bible https://net.bible.org/#!bible/John+12:36; velika slova i podvlačenje su moji)

Ovde nadahnuti apostol navodi Isaiju 6:10, gde Isaija vidi Jahvea na prestolu na nebu, i tvrdi da Bog čiju je slavu prorok u tom viđenju gledao nije bio niko drugi do predovaploćeni Hristos! To je jasnije izraženo u sirijskoj verziji Jovanovog jevanđelja:

St. 41. „Ovo reče Isaija kada vide njegovu slavu i govoraše o njemu.“ Jovan u ovom stihu opravdava primenu viđenja iz Isaije 6, koju je upravo učinio na Isusa Hrista. Adonaj koga je Isaija u tom trenutku gledao bio je božansko biće koje se ovaplotilo u Isusu. U tome se Jovan i Pavle susreću; upor. 1. Korinćanima 10:4, gde Pavle onoga koji je vodio Izrailj iz sredine oblaka naziva Hristom. Neki tumači pokušali su da zamenicu autou, o njemu, odnesu ne na Hrista, nego na Boga. Ali poslednje reči: i govoraše o njemu, bile bi u tom smislu izlišne, a ova bi napomena u kontekstu bila bez svrhe. Aleksandrijsko čitanje, „jer vide“, umesto „kada ga vide“, prihvataju Tišendorf, Vajs, Kajl itd. Ali meni se ne čini prihvatljivim. Njegov jedini razuman smisao bio bi: „jer je zaista video njegovu slavu i govorio o Njemu toliko unapred (što se čini nemogućim)“. Ali ovakvo razmišljanje bilo bi vrlo hladno apologetsko i sasvim izlišno za čitaoce koji su bili navikli da slušaju navođenje proroštava. Mnogo je lakše razumeti kako je veznik hote, koji se prilično retko upotrebljava, mogao biti zamenjen veznikom hoti, koji se javlja u svakom redu, nego kako je moglo biti obrnuto. Drevni latinski i sirijski prevodi saglasni su u tome da podupiru primljeni tekst. Smisao ovog potonjeg jednostavan je i savršeno prikladan. „O Hristu, koji mu se objavio kao Adonaj, govorio je Isaija kada je izrekao takve reči.“ Jovan dokazuje da ima pravo da ovaj odlomak ovde primeni. (Frederic Louis Godet, Commentary on the Gospel of John with an Historical and Critical Introduction, prevedeno s trećeg francuskog izdanja, s predgovorom, uvodnim napomenama i dodatnim beleškama Timothyja Dwighta, predsednika Jejla [Funk and Wagnals Publishers, New York 1886], tom 2, str. 235-236 https://books.google.com/books?id=zx8WAAAAYAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false; podebljanje je moje)

Da sažmemo našu raspravu:

Prema Postanju 3, Adam i Eva čuli su Božji Glas kako hodi vrtom, što pokazuje da Glas nije prosto Božji govor, nego živ, svestan Entitet koga Bog šalje da govori u njegovo ime.
Božji Glas ponovo se javlja u viđenju iz Isaije 6, gde prorok vidljivo vidi GOSPODA Boga kako sedi na svom nebeskom prestolu.
U tom viđenju Glas pita koga da pošalje i ko će poći „za NAS“, upućujući na Božanstvo u množini.
To pokazuje da unutar jedinstvenog Bića Boga Izrailjevog postoji božanska mnoštvenost i da postoji lična razlika između Gospoda i Gospodnjeg Glasa.
Božji Glas povezan je s Božjom Rečju u Psalmu 103:20, čime se pokazuje da je Glas samo drugi ili skraćeni način upućivanja na Reč Gospodnju koja se u Starom zavetu često javlja prorocima i narodu Božjem.
Određeni jevrejski izvori tu vezu između Glasa i Reči Božje čine još izričitijom i jasno gledaju na Božju Reč kao na živo, svesno Biće koje Bog šalje da opšti s njegovim stvorenjem.
Nadahnuti novozavetni spisi uče da je upravo ta večna Reč uzela telo i krv i postala stvarna istorijska Ličnost čije je ime Isus Hristos.
Stoga, budući da je Isus večna Reč Božja, i budući da je ta Reč povezana s Glasom Božjim koji se javio prvom ljudskom paru i koji je proroka Isaiju postavio u službu, to znači da GOSPOD Bog koji je hodio vrtom nije bio niko drugi do predovaploćeni Hristos.

Dodatna literatura

„Nebeski“ i „zemaljski“ Jahve, II deo (https://www.answeringislam.net/authors/rogers/genesis_19_24_trinitarian2.html)

Načinimo čoveka: trojstveno tumačenje (https://www.answeringislam.net/authors/rogers/genesis_1_26_trinitarian.html)

Čiju je slavu Isaija video? Gledišta naučnika i apologeta (https://www.answeringislam.net/authors/shamoun/lord_glory_isaiah.html)