Ben Ašer, Postanje 22 i anđeo
Sledeći tekst je iz članka Više od prosečnog anđela – Anđeo koji je ubedio Avraama nije bio običan anđeo.. Sav naglasak je moj.
„anđeo Gospodnji viknu ga s neba i reče: Avrame! Avrame! A on reče: Evo me. A anđeo reče: Ne diži ruke svoje na dijete, i ne čini mu ništa“ (Postanje 22:11-12)
Naizgled čudna pojava u ovom odlomku, to da je Bog onaj koji Avraama podvrgava iskušenju, dok ga je anđeo sprečio da to izvede do kraja, treba da se razume ovako: "anđeo" koji se pominje u našem odlomku nije iz kategorije "nifradim" ["bestelesna duhovna bića"], već je pripadao onima koji su poznati kao "netiyot" ["emanacije Božje", božanski glas mnogo bliži Božjoj Suštini nego "puki" anđeli].
Da je anđeo koji je dozvao Avraama i uputio ga da odustane pripadao kategoriji poznatoj kao "nifradim", Avraam bi ga zanemario i ne bi dopustio da ga opozove podređeni Onoga koji mu je prvobitno dao zapovest. Štaviše, sasvim je nezamislivo da bi anđelu iz "niže" kategorije nifradim bilo dopušteno da kaže Avraamu, „nijesi požalio sina svojega, jedinca svojega, mene radi“; morao bi da kaže "od Njega". Sve ovo dokazuje da je glas koji Tora opisuje kao glas koji izlazi od "anđela Božjeg" bio na višem božanskom nivou.
Glas koji Tora opisuje kao glas koji izlazi od "anđela Božjeg" bio je na višem božanskom nivou….
Ovaj "anđeo" poznat je i kao "veliki anđeo" koji se pokazao u Izlasku 14:19, gde ga Tora opisuje kako putuje ispred tabora jevrejskog naroda [čineći svakovrsna čuda]. Reči "malach ha Elo-him" koje Tora tu upotrebljava ne znače "anđeo Gospodnji", jer reč "malach" [koja se obično prevodi kao "anđeo"] nije prisvojna konstrukcija, budući da je anđeo tek jedno Božje svojstvo. Reč "Elo-him" u tom stihu mora se razumeti kao objašnjenje reči "malach". Kada Tora ovu božansku emanaciju opisuje kao "malach", značenje je da je Bog "sadržan, prisutan" u toj božanskoj emanaciji.
Nešto slično srećemo u Izlasku 23:21 gde Bog objašnjava Mojsiju da se prema anđelu / malachu koji će pratiti jevrejski narod treba odnositi sa najvećim strahopoštovanjem, kao „moje ime u njemu“. Očigledno, reč je zamenjena za ovo Božje svojstvo koje nazivamo "strah Isakov", svojstvo koje ne trpi nikakav prkos.
Kada čitamo u Postanju 48:16, gde Jakov blagosilja pred svoju smrt, „Anđeo koji me je izbavljao od svakoga zla, da blagoslovi djecu ovu, i da se po mojemu imenu i po imenu otaca mojih Avrama i Isaka prozovu, i da se kao ribe namnože na zemlji“, to je aluzija na svojstvo "vlasti" ["Adnut"] koje ovaj "anđeo" predstavlja. On ima vlast nad čitavim zemaljskim svetom.
[Izabrano uz dozvolu iz sedmotomnog engleskog izdanja "The Torah Commentary of Rebbeinu Bachya" Elijahua Munka.]
Iz učenja rabina Bahje ben Ašera
Rabin Bahja ben Ašer, poznat i kao Rebeinu Bahja [1255-1340] iz Saragose u Španiji, bio je istaknuti učenik rabina Šloma ben Adereta (“Rašba”), glavnog učenika rabina Mošea ben Nahmana (“Ramban”). O delovima Bahjinog komentara koji su zasnovani na kabali napisano je nekoliko knjiga.
Elijahu Munk, prevodilac, rođen je u Frankfurtu, kao mlad se odselio u Englesku, a kasnije se preselio u Toronto. Pošto se povukao iz prosvete i 1978. godine preselio u Izrael, započeo je izuzetnu drugu karijeru prevodioca, objavivši engleske verzije komentara Tore Rabeinua Behajeja, Akeidat Jichak, Šelaha, Alšiha i Ohr Hahaima.
Za dalje čitanje