An-Nawawi, Sahihayn i mursal hadis

U ovoj objavi citiraću jednog od najvećih učenjaka sunitskog islama i komentatora Sahih Muslima, imama an-Nawawija, kao i druge, o pitanju mursal hadisa. Sve isticanje je moje.

Počinjem izjavama an-Nawawija, koji definiše šta je mursal predanje:

Munqati': Hadis čiji je lanac prenošenja na bilo koji način nepotpun, usled izostavljanja jednog ili više njegovih prenosilaca. Ako nedostaju dva prenosioca, onda se naziva mu'dal.

Mursal: Prema jednom broju učenjaka fikha i usul al-fikha, Abu Bakru al-Khatibu iz Bagdada i jednom broju učenjaka hadisa, mursal hadis je onaj koji ima prekid u prenošenju, gde god se on javio. U tom smislu isto je što i munqati'. MEĐUTIM, VEĆINA učenjaka hadisa koristi ovaj termin mursal da bi posebno označila hadis u kojem prenosilac iz generacije tabi'ina, tj. generacije koja je nasledila Poslanikove drugove, pripisuje tekst Poslaniku ne pominjući nijednog Poslanikovog druga. Prema al-Shafi'iju, jednom broju učenjaka fikha i većini učenjaka hadisa, mursal je neprihvatljiv kao dokaz. S druge strane, Malik, Abu Hanifa, Ahmad I VEĆINA UČENJAKA fikha smatraju ga prihvatljivim. Prema al-Shafi'iju, mursal hadis se prihvata kao dokaz ako ga podupire slično predanje sa potpunim lancem prenošenja ili drugo koje je na drugačiji način mursal, ili ako ga primenjuju neki Poslanikovi drugovi ili većina učenjaka. Mursal koji potiče od Poslanikovog druga, što znači da Poslanikov drug prenosi ono što nije video niti čemu je prisustvovao, kao što je izjava A'iše da je „prvi vid objave dat Božijem Poslaniku bio istinit san“, prihvatljiv je prema al-Shafi'iju i ogromnoj većini. Međutim, imam Abu Ishaq Isfarayani iz šafijske škole kaže da je neprihvatljiv osim ako se u njemu navodi da se prenosi samo od Poslanikovog druga, ali je prvo stanovište ispravno. (Sahih Muslim with the Full Commentary by Imam al-Nawawi (Al-Minhaj bi Sharh Sahih Muslim), preveo i priredio Adil Salahi [Kube Publishing Ltd 2019], tom prvi, str. 36-37)

I:

Prvi hadis prenosi Jabir ibn 'Abdullah, i on ga ne pripisuje Poslaniku. Kao takav, klasifikuje se kao mursal, odnosno nepotpun. Ranije smo naveli da mursal koji potiče od Poslanikovog druga svi učenjaci prihvataju kao dokaz, osim Abu Ishaqa Isfarayanija, koji takve hadise ne prihvata kao valjane za izvođenje propisa. Stanovište većine učenjaka po ovom pitanju izložili smo u Napomenama u našem Uvodu. (Sahih Muslim with the Full Commentary by Imam al-Nawawi, tom treći, str. 312)

Sledeći odlomak preuzet je iz dela Suhaiba Hassana Uvod u nauku o hadisu.

Autentičnost mursal hadisa

Među učenjacima se mnogo raspravljalo o autentičnosti mursal hadisa (mn. marasil), budući da je sasvim moguće da je neki sledbenik izostavio dva imena, ime starijeg sledbenika i ime Poslanikovog druga, a ne samo jedno ime, ime Poslanikovog druga.

Ako se zna da je sledbenik izostavio samo ime Poslanikovog druga, onda se hadis smatra autentičnim, jer sledbenik može prenositi od Poslanika jedino preko nekog od njegovih drugova; izostavljanje imena Poslanikovog druga ne utiče na autentičnost isnada budući da se svi Poslanikovi drugovi smatraju poverljivim i pouzdanim, kako na osnovu kuranskih naredbi tako i na osnovu Poslanikovih izreka.

Međutim, mišljenja se razilaze u slučaju kada je sledbenik možda izostavio imena dvojice autoriteta (budući da nisu svi sledbenici bili pouzdani u pitanjima hadisa). Na primer, dva veoma različita stanovišta o ovom pitanju glase:

1. marasil starijih sledbenika, kao što su Sa'id b. al-Musayyab (um. 94) i 'Ata' b. Abi Rabah (um. 114), prihvatljivi su zato što se za sve njihove marasil, nakon ispitivanja, utvrđuje da dolaze isključivo preko Poslanikovih drugova. Međutim, marasil mlađih sledbenika prihvatljivi su samo ako su imena njihovih neposrednih autoriteta poznata iz drugih izvora; ako nisu, odbacuju se bez daljeg.

2. marasil sledbenika i onih koji od njih prenose prihvatljivi su bez ikakvog ispitivanja. Ovo mišljenje podržava kufanska škola tradicionalista, ali ga većina oštro napada. Da bismo bili precizni u ovom pitanju, ispitajmo detaljno različita mišljenja o mursal hadisu:

Da bismo bili precizni u ovom pitanju, ispitajmo detaljno različita mišljenja o mursal hadisu:

1. Mišljenje koje zastupaju imam Malik i svi malikijski pravnici jeste da je mursal pouzdane osobe valjan kao dokaz i kao opravdanje za neku praksu, baš kao i musnad hadis.13 Ovo stanovište razvijeno je do te krajnosti da je nekima od njih mursal čak i bolji od musnada, na osnovu sledećeg rezonovanja: „onaj ko prenosi musnad hadis ostavlja ti imena prenosilaca radi daljeg ispitivanja i provere, dok je onaj ko prenosi putem irsala, budući i sam učen i pouzdan čovek, to već učinio i utvrdio da je hadis ispravan. On te zapravo poštedi daljeg istraživanja.“14

2. Imam Abu Hanifa (um. 150) zastupa isto mišljenje kao i Malik; on prihvata mursal hadis bez obzira na to da li ga podupire neki drugi hadis.15

3. Imam al-Shafi'i (um. 204) detaljno je razmatrao ovo pitanje u svom delu al-Risalah; on zahteva da budu ispunjeni sledeći uslovi pre nego što se mursal hadis prihvati:

1. Što se tiče samog predanja, zahteva da bude ispunjen jedan od sledećih uslova: da bude preneto i kao musnad putem drugog isnada; da njegov sadržaj bude prenet kao mursal preko drugog pouzdanog izvora sa drugačijim isnadom; da smisao bude potkrepljen izrekama nekih Poslanikovih drugova; ili da većina učenjaka zastupa isto mišljenje koje prenosi mursal hadis.

2. Što se tiče prenosioca, zahteva da bude ispunjen jedan od sledećih uslova: da bude stariji sledbenik; da, ako na drugom mestu imenuje osobu koja nedostaje u isnadu, obično ne imenuje nepoznatu osobu ili nekoga od koga nije prihvatljivo prenositi; ili da ne protivreči pouzdanoj osobi kada se desi da s njom deli neko predanje.16

Na osnovu ovih argumenata, al-Shafi'i prihvata irsal Sa'ida b. al-Musayyaba, jednog od starijih sledbenika. Na primer, al-Shafi'i razmatra pitanje prodaje mesa u zamenu za živu životinju: kaže da mu je Malik rekao, prenoseći od Zaida b. Aslama, koji je preneo od Ibn al-Musayyaba, da je Alahov Poslanik zabranio prodaju mesa u zamenu za životinju. Zatim kaže: „Ovo je naše mišljenje, jer je irsal Ibn al-Musayyiba ispravan.“17

4. Imam Ahmad b. Hanbal (um. 241) prihvata mursal i (druge) da'if (slabe) hadise ako se po određenom pitanju ne nađe ništa što im se protivi, dajući im prednost nad kijasom (analognim zaključivanjem). Pod da'if se ovde misli na hadise koji nisu izrazito slabi, npr. batil, munkar ili maudu', budući da je imam Ahmad hadise delio na sahih i da'if, a ne na sahih, hasan i da'if, kako je to više volela većina kasnijih tradicionalista. Otuda se kategorija da'if po njegovom viđenju odnosila na hadise koji su bili relativno blizu tome da budu sahih i obuhvatala je mnoge hadise koje su drugi učenjaci svrstavali u hasan.18 Prenebregavanje ove činjenice izazvalo je nesporazum u vezi sa stavom imama Ahmada o mestu da'if hadisa u propisima fikha i u pitanjima fada'il al-a'mal (vrline raznih činova obožavanja).

5. Ibn Hazm (um. 456) potpuno odbacuje mursal hadis; kaže da je mursal neprihvatljiv, bilo da dolazi preko Sa'ida b. al-Musayyiba ili preko al-Hasana al-Basrija. Po njemu bi čak i mursal koji dolazi preko nekoga za koga nije bilo dobro poznato da je među Poslanikovim drugovima bio neprihvatljiv.19

6. Abu Dawud (um. 275) prihvata mursal pod dva uslova: da se po tom pitanju ne nađe nijedan musnad hadis; ili da, ako se musnad hadis nađe, mursal hadis mu ne protivreči.20

7. Ibn Abi Hatim (um. 327) ne iznosi određeno mišljenje o mursal hadisu. Međutim, sastavio je zbornik od 469 prenosilaca hadisa, uključujući četiri žene prenosioce, čija su predanja bila podvrgnuta kritici zbog irsala. Ta zbirka poznata je kao Kitab al-Marasil.

8. Al-Hakim (um. 405) krajnje nerado prihvata mursal hadis, osim u slučaju starijih sledbenika. On smatra, na osnovu Kurana, da se znanje zasniva na onome što se (neposredno) čuje, a ne na onome što se (posredno) prenosi. U tom smislu navodi Yazida b. Haruna, koji je upitao Hammada b. Laitha: „O Abu Isma'ile! Da li je Alah u Kuranu pomenuo ahl al-hadis (učenjake hadisa)?“ On je odgovorio: „Da! Zar nisi čuo Alahove reči: **„Neka se po nekoliko njih iz svake zajednice potrude da se poduče verskim naukama i neka upozoravaju svoj narod kada im se vrate, da bi bili na oprezu.“**21 (Kuran, 9:122). Ovo se odnosi na one koji krenu u traganje za znanjem, a zatim se vrate onima koji su ostali kako bi ih poučili.“22 Al-Hakim zatim primećuje: „Ovaj ajet pokazuje da je prihvatljivo ono znanje koje se čuje, a ne ono koje se samo prima putem irsala.“23

9. Al-Khatib al-Baghdadi (um. 462) snažno podržava stanovište onih koji odbacuju mursal osim ako dolazi preko starijeg sledbenika. On zaključuje, nakon što je pregledao različita mišljenja o ovom pitanju: „Ono što izdvajamo iz ovih izreka jeste to da se po mursalu ne treba postupati, niti je prihvatljiv kao dokaz. Kažemo da irsal dovodi do toga da jedan prenosilac ostaje nejasan; a ako je nejasan, nemoguće je utvrditi njegovu pouzdanost. Već smo objasnili da je predanje prihvatljivo samo ako dolazi preko prenosioca poznatog po pouzdanosti. Stoga mursal uopšte ne treba prihvatati.“24

Tekst hadisa glasi: „Nijedan brak nije valjan osim uz saglasnost staratelja“; al-Khatib navodi dva isnada koja sežu do Shu'be i Sufyana al-Thaurija; ostatak svakog isnada glasi: Sufyan al-Thauri i Shu'ba --- Abu Ishaq --- Abu Burda --- Poslanik. Ovaj isnad je mursal jer Abu Burda, sledbenik, prenosi neposredno od Poslanika. Međutim, al-Khatib dalje navodi tri isnada koja sežu do Yunusa b. Abi Ishaqa, Isra'ila b. Yunusa i Qaisa b. al-Rabi'a; ostatak prvog isnada glasi: Yunus b. Abi Ishaq --- Abu Ishaq --- Abu Burda --- Abu Musa --- Poslanik. Druga dvojica prenosilaca prenose slično, obojica navodeći ime Abu Muse, Poslanikovog druga od koga je Abu Burda preneo. Al-Khatib zatim dokazuje da su i al-Thauri i Shu'ba čuli ovaj hadis od Abu Ishaqa u jednom navratu, dok su ga ostala trojica prenosilaca čula u različitim navratima. Otuda je ovaj dodatak imena Abu Muse u isnadu sasvim prihvatljiv.25

10. Ibn al-Salah (um. 643) slaže se sa al-Shafi'ijem u odbacivanju mursal hadisa, osim ako se dokaže da je došao putem musnada.26

11. Ibn Taimiyya (um. 728) deli mursal u tri kategorije. On kaže: „Ima ih prihvatljivih, drugih neprihvatljivih, a nekih koji zahtevaju dalje ispitivanje: ako se zna da prenosilac tako čini (tj. prenosi putem irsala) od pouzdanih autoriteta, onda će njegovo predanje biti prihvaćeno; ako to čini od obe vrste autoriteta, tj. i od pouzdanih i od nepouzdanih, nećemo prihvatiti njegovo predanje (samo po sebi, bez daljeg ispitivanja), jer prenosi od nekoga čija je pouzdanost nepoznata; svi takvi mursal hadisi koji se protive predanjima pouzdanih autoriteta biće potpuno odbačeni.“27

12. Al-Dhahabi (um. 748) smatra mursal mlađih sledbenika, kao što su al-Hasan al-Basri, al-Zuhri, Qatada i Humaid al-Tawil, najslabijom vrstom mursala.28 Kasniji učenjaci, kao što su Ibn Kathir (um. 744), al-'Iraqi (um. 806), Ibn Hajar (um. 852), al-Suyuti (um. 911), Muhammad b. Ibrahim al-Wazir (um. 840), Jamal al-Din al-Qasimi (um. 1332) i Tahir al-Jaza'iri (um. 1338), opširno su raspravljali o ovom pitanju, ali nijedan od njih ne zastupa mišljenje različito od gore navedenih.

13. Yusuf b. 'Abdullah Ibn 'Abdul Barr, Tajrid al- Tamhid lima fi l-Muwatta' min al-Asanid (Cairo, 1350), 1:2.

14. isto. 15. al-Suyuti, 1:198.

16. Za detaljnu raspravu videti al-Shafi'i, al-Risalah (prir. Ahmad Shakir, Cairo, 1358/1940, str. 461-470; engleski prevod: M. Khadduri, 2. izd., Islamic Texts Society, Cambridge, 1987, str. 279-284, gde je mursal hadis preveden kao „interrupted tradition“).

17. al-Suyuti, 1:199; Muhammad b. Mustafa al- Ghadamsi, Al-Mursal min al-Hadith (Darif Ltd., London, b.g.), str. 71.

18. Ibn al-Qayyim, I'lam al-Muwaqqi'in (2. izd., 4 toma u 2, Dar al-Fikr, Beirut, 1397/1977), 1:31.

19. Ibn Hazm, Al-Ihkam fi Usul al-Ahkam (Matba'ah al-Sa'adah, Cairo, 1345), 2:135.

20. Al-Hazimi, Shurut al-A'immah al-Khamsah (prir. M.Z. al-Kauthari, Cairo, b.g.), str. 45.

21. Prema različitim tumačenjima ovog ajeta, „oni“ se ovde može odnositi na one koji ostaju ili na one koji odlaze.

22. al-Hakim, str. 26.

23. isto.

24. Al-Khatib al-Baghdadi, Al-Kifayah fi 'Ilm al- Riwayah (Hyderabad, 1357), str. 387.

25. isto, str. 411-413.

26. Zain al-Din al-'Iraqi, Al-Taqyid wa 'l-Idah Sharh Muqaddimah Ibn al-Salah (al-Maktabah alSalafiyyahh, Madinah, 1389/1969), str. 72.

27. Ibn Taymiyyah, Minhaj al-Sunnah an-Nabawiyyah fi Naqd Kalam al-Shi'ah wa 'l-Qadariyyah (alMaktabah al-Amiriyyah, Bulaq, 1322), 4:117.

28. Al-Dhahabi, Al-Muqizah (Maktab al-Matbu'at al- Islamiyyah, Halab, 1405), str. 40.