Alahova kršenja sopstvenih učenja, 2. deo

Evo još jednog nastavka u kome pokazujemo kako Alah očigledno krši sopstvene naredbe.

Prema Kuranu, Alah nikada ne bi dozvolio da bilo ko uzme anđela za svoga Gospoda:

„On vam ne naređuje da anđele i verovesnike smatrate božanstvima. Zar da vam naređuje neverovanje, nakon što ste postali Njemu predani?!“ S. 3:80 Šakir

A ipak, upravo to islamsko pismo pripisuje Zahariji i Mariji, naime, da su prizivali anđela kao svoga Gospoda:

„Tu Zaharija zamoli svoga Gospodara: „Gospodaru moj, podari mi od Sebe čestitog potomka, Ti zaista molbu čuješ!“ I dok se on, stojeći u hramu, molio, anđeli ga pozvaše i rekoše: „Allah te raduje Jahjom (Jovanom) koji će da veruje u reči Allahove, prvakom, čednim čovekom i verovesnikom, potomkom čestitih!“ „Moj Gospodaru“, reče on, „odakle ću ja da imam sina kada me je starost dostigla, a i žena mi je nerotkinja?“ „Eto tako“, reče On, „Allah čini šta On hoće.“ „Moj Gospodaru“, zamolio je Zaharija, „daj mi neki znak!“ „Znak će da ti bude“, reče, „što tri dana sa ljudima nećeš da govoriš, osim znakovima! I mnogo spominji Gospodara svoga i hvali Ga krajem dana i rano ujutru.““ S. 3:38-41 Šer Ali

U ovom primeru, Krstiteljev otac oslovljava Alaha kao svoga Gospoda u molitvi kojom traži sina. Anđeli su potom poslati da odgovore Zahariji, obaveštavajući ga da je Alah uslišio njegovu molitvu. Odatle Zaharija nastavlja razgovor sa jednim od anđela, i čak ga oslovljava kao svoga Gospoda!

Ovo nije jedino mesto u Kuranu gde se za Jovanovog oca kaže da je to učinio:

„Ovo je spomen o milosti tvoga Gospodara prema Njegovom slugi Zahariji, kad je on svoga Gospodara tiho zamolio, i rekao: „Gospodaru moj, kosti su mi oronule i glava osedela, a nikada nisam, kad sam Ti, moj Gospodaru, molbu uputio, ostao razočaran. Bojim se mojih rođaka po krvi posle mene, a žena mi je nerotkinja, zato mi pokloni sina naslednika, da nasledi mene i porodicu Jakovljevu, i učini ga takvim, Gospodaru moj, da budeš zadovoljan njime.“ „O Zaharija, javljamo ti radosnu vest da će ti se roditi dečak, ime će da mu bude Jahja (Jovan), nikom pre njega to ime nismo hteli da damo.” „Gospodaru moj“, reče on, „kako ću da imam sina kad mi je žena nerotkinja, a već sam doživeo duboku starost?“ „Eto tako“, reče. Tvoj Gospodar je rekao: „To je meni lako, i tebe sam ranije stvorio, a nisi ništa bio.“ „Gospodaru moj“, reče, „daj mi neki znak.“ „Znak će da ti bude to što tri noći nećeš moći sa ljudima da razgovaraš, a zdrav ćeš da budeš.““ S. 19:2-10 Palmer

Muslimanski tumači jasno stavljaju do znanja da je anđeo (konkretno Gavrilo) bio taj koji je odgovorio Zahariji:

I tako ga je Gavrilo pozvao, govoreći: (O Zaharija! Zaista, mi ti donosimo vest o sinu čije će ime biti Jahja) Jahja na arapskom, jer je udahnuo život (ahja) u utrobu njegove majke; (Nikome pre njega nismo dali to ime) Nismo pre toga dali Zahariji sina po imenu Jahja; takođe se kaže da to znači: nije bilo nikoga pre njega ko se zvao Jahja. (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs, Q. 19:7; podebljanje i podvlačenje naše)

(On reče) Zaharija reče Gavrilu: (Gospode moj!) gospodaru moj, (Kako ću imati sina kada je moja žena nerotkinja i kada sam dostigao nemoćnu starost) kako ću imati sina kada je moja žena nerotkinja a moje telo se osušilo?; takođe se kaže da to znači: kako ću imati sina kada je moja žena nerotkinja a ja imam sedamdeset dve godine? (Isto, Q. 19:8; podebljanje i podvlačenje naše)

(On reče) Gavrilo mu reče: (Tako će biti) upravo onako kako sam ti rekao. (Gospod tvoj kaže: To je Meni lako) tj. njegovo stvaranje je Meni lako, (kao što sam i tebe stvorio) o Zaharija (ranije) pre Jahje, (kada nisi bio ništa). (Isto, Q. 19:9)

„… Odgovor anđela… <On reče:> To jest, anđeo, u svom odgovoru Zekerijji i njegovom čuđenju… (‘Tako kaže tvoj Gospod: „To je Meni lako…“’) Znači, rođenje sina biće od tebe i od ove tvoje žene, a ne od neke druge (žene)… (lako) Znači, jednostavno je i lako Alahu da to učini. Zatim mu je on (anđeo) spomenuo ono što je još čudesnije od onoga o čemu je pitao. Anđeo je rekao da je Gospod rekao…“ (Tafsir Ibn Kesir, Q. 19:9; podebljanje i podvlačenje naše)

Sada je sasvim logično da je Alah poslao anđele da odgovore Zahariji, budući da je to jedan od načina na koje Alah, kako se kaže, otkriva svoju volju svojim slugama:

„Nijednom čoveku nije dato da mu se Allah obraća, osim objavom, ili iza zastora, ili da pošalje izaslanika, pa sa Njegovom dozvolom objavi ono što On hoće. On je, zaista, Uzvišen i Mudar.“ S. 42:51 Hilali-Kan

A budući da su anđeli označeni kao glasnici,

„Allah odabira izaslanike među anđelima i ljudima - Allah, zaista, sve čuje i sve vidi.“ S. 22:75 Hilali-Kan

„Hvaljen neka je Allah, Stvoritelj nebesa i Zemlje, Koji anđele sa po dva, tri i četiri krila čini izaslanicima. On onom što stvara dodaje šta hoće. – On, uistinu, sve može.“ S. 35:1 Hilali-Kan

nije iznenađujuće da bi upravo oni bili poslati da razgovaraju sa Zaharijom o predstojećem rođenju njegovog sina.

Uz to rečeno, obratite pažnju na ono što Kuran kaže o Mariji koja prima vest da će začeti i roditi Mesiju:

„I kada anđeli rekoše: „Marija, Allah te raduje sinom koji je rečju Njegovom stvoren, čije je ime Mesija Isus, Marijin sin, ugledan i na ovom i na Budućem svetu i jedan od Allahu bliskih! On će da govori ljudima i u kolevci, i kao odrastao, i on je jedan od dobrih!“ Ona reče: „Gospodaru moj, kako ću ja da imam dete kada me muškarac nije dodirnuo?!“ „Eto, tako“, reče, „Allah stvara šta On želi. Kada nešto odredi, On samo kaže: 'Budi!' I to bude.“ On će da ga poduči Knjizi i mudrosti, i Tori i Jevanđelju. I poslaće ga kao poslanika Izrailjevim sinovima: „Doneo sam vam znak od vašega Gospodara: oblikovaću vam od ilovače nešto poput ptice, i u nju ću da duvnem, pa će, Allahovom dozvolom, da bude ptica; i izlečiću slepog od rođenja i gubavog, i oživljavaću mrtve Allahovom dozvolom; i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima vašim čuvate. U svemu tome ima dokaza za vas, ako vernici budete.“ S. 3:45-49 Šer Ali

Poput Zaharije pre nje, blažena majka Hrista oslovljava anđela koji joj govori kao svoga Gospoda.

Dovoljno je reći da su muslimanski tumači bili zbunjeni gornjim odlomcima, posebno Q. 3:40 gde Zaharija oslovljava anđela kao svoga Gospoda. Očigledno ih je uznemiravala pomisao da prorok naziva anđela svojim Gospodom. Obratite pažnju na ono što muslimanski pisac Mahmud M. Ajub kaže o Q. 3:40:

„Dva pitanja su zaokupljala komentatore u vezi sa ovim stihom. Prvo je pitanje da li Zaharija oslovljava Boga ili Gavrila kao Gospoda. Drugo je kako je Zaharija, kao prorok, mogao da sumnja u Božju moć da učini da stara, nerotkinja rodi dete?

„… Ibn Kesir pretpostavlja da je Zaharijin dijalog bio sa anđelom, a ne sa Bogom (Ibn Kesir, II, str. 36).

Kurtubi započinje prenoseći, na osnovu autoriteta el-Kelbija, da se reč ‘Gospod’ u ovom stihu odnosi na Gavrila. On kaže: ‘Zaharija je rekao Gavrilu „gospodaru moj“,’ misleći „gospodaru moj.“’…

„Razi počinje pitanjem Zaharijinog dijaloga i toga da li je bio sa Bogom ili sa Gavrilom. Pitanje je važno jer se tiče teološke rasprave o Božjoj transcendentnosti i problemu antropomorfizma. Ako Bog čuje i govori na način poznat ljudskim bićima, onda se postavlja pitanje da li Bog ima slične organe sluha i govora. Razi tvrdi da je jednako moguće da je Zaharija u ovom stihu oslovljavao ili Boga ili anđela. On iznosi dva objašnjenja koja pripisuje mufessirunima, to jest, drugim komentatorima. Prvo je: ‘Kada su anđeli pozvali Zahariju i dali mu radosnu vest, on se začudio i okrenuo se Bogu za uverenje. Zaharija je zapravo oslovljavao anđela Gavrila, a ne Boga. Priziv „gospodaru moj“ ovde je upućen nadređenom ili gospodaru, a ne Bogu.’“ (Ajub, The Qur‘an and Its Interpreters: The House of ‘Imran [State University of New York (SUNY) Press, Olbani, NY 1992], tom II, str. 112-113; kurziv i podvlačenje naši)

Problem sa tvrdnjom da je Zaharija samo nazivao Gavrila svojim gospodarom jeste u tome što je arapska reč za Gospoda, naime Rabb, jedno od Alahovih imena za koje islamska teologija uči da se ne može pripisati nijednom stvorenju, ma koliko ono bilo uzvišeno:

Ar-Rabb: Gospod

Gospod: gospodar, vlasnik; poglavar; Onaj koji neguje, onaj koji se stara o nečemu. Ar-Rabb je onaj koji ispravlja, upravlja, primorava i čuva. On je Onaj kome se ukazuje obožavanje. Neki učenjaci kažu da je to ime najveće Alahovo ime zbog velikog broja onih koji ga koriste u svojim molbama. Ono odražava istinski odnos čoveka sa njegovim Gospodom, sadržeći i gospodstvo i dobrotu, brigu i staranje. (Aiša Bjuli, Divine Names)

Ovo objašnjava zašto je Muhamed izričito zabranio da iko osim Alaha bude nečiji Rabb:

Prenosi Ebu Hurejre:
Prorok je rekao: „Ne treba da kažete: ‘Nahrani svoga gospoda (Rabbaka), pomozi svome gospodu pri uzimanju abdesta, ili daj vode svome gospodu’, već treba da kažete: ‘moj gospodar (npr. Nahrani svoga gospodara umesto gospoda itd.), (Sejjidi),’ ili ‘moj staratelj (Mevlai),’ i ne treba da se kaže: ‘moj rob (Abdi),’ ili ‘moja robinja (Amati),’ već treba reći: ‘moj momak (Fetai), moja devojka (Fetati),’ i ‘moj dečak (Gulami).’“ (Sahih al-Buhari, tom 3, knjiga 46, broj 728)

Prenosi Ebu Hurejre:
Prorok je rekao: Niko od vas ne sme da kaže: „Moj rob“ (abdi) i „Moja robinja“ (amati), a rob ne sme da kaže: „Moj gospod“ (rabbi ili rabbati). Gospodar (roba) treba da kaže: „Moj mladiću“ (fetaja) i „Moja mlada ženo“ (fetati), a rob treba da kaže „Moj gospodaru“ (sejjidi) i „Moja gospodarice“ (sejjideti), jer ste svi vi (Alahovi) robovi, a Gospod je Alah, Svevišnji. (Sunan Ebu Davud, knjiga 41, broj 4957)

Stoga je, dozvolivši svome proroku i sluškinji da anđela oslovljavaju sa Rabb, Alah podsticao da počine neoprostivi greh širka, a to je greh pridruživanja drugih Alahu u njegovim isključivim svojstvima i imenima (up. Q. 2:22; 4:48, 116; 39:53).

U svetlu prethodno rečenog, prilično je jasno da je ovo još jedan put kada je Alah postupio protivno sopstvenim učenjima. A ovo takođe pokazuje da, suprotno tvrdnjama muslimana, Kuran priznaje da postoje i drugi Gospodi osim Alaha.