ALAH = HUBAL = BAAL = SATANA

Prema Hebrejskoj Bibliji, jedno od imena Baala jeste Baal Zevuv:

„A po smrti Ahavovoj odmetnuše se Moavci od Izrailja. A Ohozija pade kroz rešetku iz gornje sobe svoje u Samariji i razbolje se; pa posla poslanike i reče im: Idite, pitajte Velzevula, boga Akaronskoga, hoću li ozdraviti od ove bolesti. Ali anđeo Gospodnji reče Iliji Tesvićaninu: Ustani, izidi na susret poslanicima cara Samarijskoga i reci im: Eda li nema Boga u Izrailju, te idete da pitate Velzevula, boga u Akaronu? A zato ovako veli Gospod: Nećeš se dignuti sa postelje na koju si legao, nego ćeš umrijeti. Potom otide Ilija. A sluge se vratiše k Ohoziji i on im reče: Što ste se vratili? A oni mu rekoše: Srete nas jedan čovjek i reče nam: Idite, vratite se k caru koji vas je poslao i recite mu: Ovako veli Gospod: Eda li nema Boga u Izrailju, te šalješ da pitaš Velzevula, boga u Akaronu? Zato nećeš se dignuti s postelje na koju si legao, nego ćeš umrijeti. A on im reče: Kakav bješe na oči taj čovjek koji vas srete i to vam reče? A oni mu odgovoriše: Bješe sav kosmat i opasan kožnijem pojasom. A on reče: To je Ilija Tesvićanin. Tada posla k njemu pedesetnika s njegovom pedesetoricom; i on otide k njemu; i gle, on sjeđaše navrh gore, i pedesetnik mu reče: Čovječe Božji, car je zapovjedio, siđi. A Ilija odgovarajući reče pedesetniku: Ako sam čovjek Božji, neka siđe oganj s neba i proždre tebe i tvoju pedesetoricu. I siđe oganj s neba i proždrije njega i njegovu pedesetoricu. Opet posla k njemu drugog pedesetnika s njegovom pedesetoricom, koji progovori i reče mu: Čovječe Božji, car je tako zapovjedio, siđi brže. A Ilija odgovori i reče im: Ako sam čovjek Božji, neka siđe oganj s neba i proždre tebe i tvoju pedesetoricu. I siđe oganj Božji s neba i proždrije njega i njegovu pedesetoricu. Tada opet posla trećega pedesetnika s njegovom pedesetoricom. A ovaj treći pedesetnik kad dođe, kleče na koljena svoja pred Ilijom i moleći ga, reče mu: Čovječe Božji, da ti je draga duša moja i duša ove pedesetorice, sluga tvojih. Eto, sišao je oganj s neba i proždro prva dva pedesetnika s njihovom pedesetoricom; ali sada da ti je draga duša moja. A anđeo Gospodnji reče Iliji: Idi s njim i ne boj ga se. I usta Ilija i otide s njim k caru. I reče mu: Ovako veli Gospod: Zato što si slao poslanike da pitaju Velzevula, boga u Akaronu, kao da nema Boga u Izrailju da bi ga pitao, nećeš se dignuti s postelje na koju si legao, nego ćeš umrijeti.“ 2. Carevima 1:1-3, 6, 16 New English Translation (NET) Bible

d. 2. Carevima 1:2

sn Izgleda da se Baal Zevuv odnosi na lokalnu manifestaciju boga Baala u filistejskom gradu Akaronu. Čini se da ime znači „Gospodar muva”, ali je možda reč o namernoj prepisivačkoj izmeni imena Baal Zevul, „Baal, Knez”, titule poznate iz ugaritskih tekstova. Za dalju raspravu i bibliografiju vidi HALOT 261 s.v. זְבוּב בַּעַל i M. Cogan i H. Tadmor, II Kings (AB), 25. (NET https://www.biblegateway.com/passage/?search=2+kings+1&version=NET)

Gospod Isus poistovećuje Baal Zevuva sa samim Satanom:

„Nema učenika iznad učitelja svojega ni sluge iznad gospodara svojega. Dosta je učeniku da bude kao učitelj njegov i slugi kao gospodar njegov. Ako su domaćina nazvali Veelzevulom, koliko će prije domaće njegove?“ Matej 10:24-25 NET

„A književnici koji bijahu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul; a on pomoću kneza demonskog izgoni demone. A on dozvavši ih, govoraše im u pričama: Kako može satana satanu izgoniti? I ako se carstvo samo po sebi razdijeli, to carstvo ne može opstati; I ako se dom sam po sebi razdijeli, taj dom ne može opstati; I ako satana ustane sam na sebe i razdijeli se, ne može opstati, nego će propasti. Niko ne može oteti pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, ako najprije jakoga ne sveže, i onda će kuću njegovu oplijeniti. 3aista vam kažem: Svi grijesi oprostiće se sinovima čovječijim, i huljenja na Boga, ma koliko hulili; A koji pohuli na Duha Svetoga nema oproštenja vavijek, nego je kriv vječnome sudu. Jer govorahu: U njemu je duh nečisti.“ Marko 3:22-30 NET

„A fariseji čuvši to rekoše: Ovaj drugačije ne izgoni demone do pomoću Veelzevula, kneza demonskog. A Isus, znajući misli njihove, reče im: Svako carstvo koje se razdijeli samo u sebi, opustjeće; i svaki grad ili dom koji se razdijeli sam u sebi, neće se održati. I ako satana satanu izgoni, sam se u sebi razdijelio; kako će, dakle, opstati carstvo njegovo? A ako ja pomoću Veelzevula izgonim demone, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije. A ako li ja Duhom Božijim izgonim demone, onda je došlo k vama Carstvo Božije. Ili kako može ko ući u kuću jakoga i pokućanstvo njegovo oteti, ako najprije ne sveže jakoga? – i onda će kuću njegovu oplijeniti. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa. Zato vam kažem: Svaki grijeh i hula oprostiće se ljudima, a hula na Duha Svetoga neće se oprostiti ljudima. I ako reče ko riječ protiv Sina Čovječijega, oprostiće mu se; a koji reče protiv Duha Svetoga, neće mu se oprostiti ni u ovome vijeku ni u budućem.“ Matej 12:24-32

af. Matej 12:24 tn Grč. „osim uz Veelzevula”. sn Veelzevul je drugo ime za Satanu. Dakle, neki ljudi jesu prepoznavali da je Isusovo delo natprirodno, ali su ga nazivali đavolskim. NET

Ovde stvar postaje zanimljiva.

Islamski izvori svedoče da je glavno božanstvo Meke i gospodar Kabe bio Hubal, koji je smatran bogom meseca. Hubal je takođe bio idol kojem su se klanjali Muhamedovo pleme i njegova porodica. Dokazi dalje ukazuju na to da su ga Mekanci čak nazivali Alahom, budući da muslimanska literatura potvrđuje da se Muhamedov deda molio Alahu stojeći pred Hubalovim idolom:

Hubal Glavni bog Kabe; ratničko i proročansko božanstvo; bog meseca. (Gods, Goddesses and Mythology, ur. C. Scott Littleton [Marshal Cavendish Corporation 2005], tom 11, str. 137)

Hubal – idol, bog Meseca. Vekovima pre islama, ‘Amr ibn Luhaj, poglavica plemena Džurhum koje je živelo u Meki pre dolaska plemena Kurejš, doneo je taj idol u grad iz Sirije. Bio je postavljen u Kabi i postao glavni idol paganskih Mekanaca. Pred njim se obavljalo obredno bacanje kocke i proricanje strelicama.

„… Predsedavajuće božanstvo bio je Hubal, veliki karneol čuvan unutar hrama; 360 drugih idola bilo je raspoređeno spolja…” (Malise Ruthven, Islam in the World [Oxford University Press, drugo izdanje 2000], str. 15; podvlačenje moje)

„… Iako prvobitno pod okriljem paganskog boga Hubala, mekanski haram, koji je bio usredsređen oko bunara Zemzem, možda je vremenom povezan sa praočinskim likovima Ibrahima i Ismaila, budući da su arapski trgovci, odbacujući svoje uskolokalno nasleđe, nastojali da se smeste unutar šireg referentnog okvira judeo-hrišćanstva.” (Isto, str. 17; podvlačenje moje)

„… za boga Meke, Hubala, predstavljenog kipom od crvenog karneola, smatra se da je prvobitno bio totem plemena Huza’a, vladara Meke pre nego što ih je potisnuo Kurejš…” (Isto, str. 28; podvlačenje moje)

„… U središtu grada nalazilo se svetilište zvano Kaba – velika, kockasta građevina sa svetim crnim kamenom uzidanim u jedan ugao – koje je bilo svetilište paganskog boga Hubala…” (Fred McGraw Donner, Muhammad And The Believers: At The Origins Of Islam [Belknap Press of Harvard University Press, 2010], 1. The Near East on the Eve of Islam, str. 35; podvlačenje moje)

„Ibn Ishak je naveo: ‚Tvrdi se da je, kada je ‘Abd al-Mutalib naišao na toliko protivljenje Kurejša zbog kopanja zemzema, zavetovao da će, ako mu se rodi deset sinova koji odrastu i zaštite ga, jednoga od njih žrtvovati Bogu kod kabe.’

„Naposletku je imao deset odraslih sinova za koje je znao da će mu pružiti zaštitu. Zvali su se al-Haris, al-Zubejr, Hadžl, Dirar, al-Mukavim, Ebu Laheb, al-‘Abas, Hamza, Ebu Talib i ‘Abd Alah. Okupio ih je i saopštio im svoj zavet i zatražio od njih da ispoštuju njegovo obećanje dato Bogu, Svemogućem i Preslavnom. Poslušali su ga i upitali šta želi da učine. Zatražio je od svakog od njih da uzme strelicu, na njoj napiše svoje ime i vrati mu je.

„Tako su i učinili i sa strelicama ušli u kabu do mesta njihovog boga Hubala, gde se nalazio bunar u koji su se stavljali darovi namenjeni kabi. Tamo, kraj Hubala, bilo je sedam strelica kojima su proricali presudu o nekoj važnoj stvari, o pitanju krvarine, srodstva ili nečega sličnog. Dolazili bi Hubalu da potraže rešenje, prihvatajući sve što bi im bilo naloženo da učine ili da se od toga uzdrže.” (The Life of the Prophet Muhammad (Al-Sira al-Nabawiyya), tom I, preveo profesor Trevor Le Gassick, pregledao dr Ahmed Fareed [Garnet Publishing Limited, 8 Southern Court, south Street Reading RG1 4QS, UK; The Center for Muslim Contribution to Civilization, 1998], str. 125-126; podvlačenje moje)

Tekst Ibn Kesira se nastavlja:

„Tako su krenuli za Medinu, gde su zatekli proročicu po imenu Sadžah, koja je, kako je Junus b. Bukejr preneo od Ibn Ishaka, bila u Hajberu. Ponovo su uzjahali, otišli k njoj i zatražili njen savet, a ‘Abd al-Mutalib joj je izneo čitav problem u vezi sa sobom i svojim sinom. Rekla mu je: ‚Ostavi me danas, dok mi ne dođe moj duh pratilac da ga upitam.’”

„Ostavili su je i ‘Abd al-Mutalib se molio Bogu. Sutradan su joj se vratili, a ona ih je obavestila da je dobila poruku. ‚Kolika je krvarina koju propisujete?’ upitala je. ‚Deset kamila’, rekoše joj, jer je tada tako bilo. ‚Onda se vratite u svoju zemlju i prinesite svog čoveka kao žrtvu, a isto učinite i sa deset kamila. Zatim bacite strelice da odluče između njega i njih. Ako proročka strelica pokaže na njega, povećavajte broj kamila dok vaš bog ne bude zadovoljan; ako pokaže na kamile, onda ih žrtvujte umesto njega. Tako ćete ugoditi svome bogu i spasti svog čoveka.’

„I tako su se vratili u Meku, a kada su se složili da učine kako im je rekla, ‘Abd al-Mutalib je uputio molitve Bogu. Zatim su prineli ‘Abd Alaha i deset kamila kao žrtvu i bacili strelicu. U tom trenutku ljudi iz Kurejša rekoše ‘Abd al-Mutalibu, koji je stajao kraj Hubala moleći se Bogu: ‚Gotovo je! Tvoj Bog je zadovoljan, o ‘Abd al-Mutalibe’…” (Isto, str. 126-127; podvlačenje moje)

Nema nikakvog smisla da Muhamedov deda stoji pred Hubalovim kipom dok se moli Alahu, ako to nisu bili jedan te isti. Niti ima smisla da deda učini zavet Alahu, a zatim ode pred Hubalov idol da bi ga ispunio!

Ono što ovo čini prilično fascinantnim jeste to što Hubal nije bio niko drugi do lažni bog Baal, uvezen od Moavaca!

„Sama Kaba, koja je bila svetilište paganskih Arapa i to ostala i nakon što su prihvatili islam, jeste građevina visoka oko trideset četiri stope i široka oko dvadeset sedam, tako nazvana zato što je gotovo savršen kvadrat, kako i samo ime kazuje. U toj građevini nalazimo ne manje od 360 idola; glavni među njima, Hubal, bio je istovremeno i predsedavajući bog u hramu i glavno božanstvo Kurejšita, koji su bili njegovi čuvari. Prvenstvo ovog idola potvrđeno je time što se pred njim obavljalo bacanje kocke strelicama. Ipak, pre nego što je zadobio tu čast, prošao je kroz razdoblje iskušenja, jer iz pouzdanog izvora saznajemo da je znatno vreme stajao izvan zidova Kabe, strpljivo čekajući da bude primljen. Verovatno je uveden onda kada je svetilište plemena Kurejš pretvoreno u Panteon čitave Arabije. Ime Hubal ostaje misterija. Mišljenje da je ono istoznačno sa vavilonskim i sirijskim Baalom ili Belom potkrepljeno je svedočanstvom arapskih autoriteta, prema kojima je Hubal prvobitno uvezen iz Sirije. Ti pisci, doduše, ne tvrde da je Hubal bio istovetan sa Baalom, ali priznaju da je Hubal astronomsko božanstvo.

„Zatim, kada Abulfeda navodi da je Avramov lik zauzimao glavno mesto u Kabi i da je on bio predstavljen Hubalom, možemo uzeti kao izvesno da je Hubal imao dvostruki karakter, poput Baala, koji je bio i osnivač vavilonskog carstva i solarno božanstvo…” (John Muehleisen Arnold, Islam: Its History, Character, and Relation to Christianity, Chapter I. The Land Of Its Birth, The Pre-Islamite Kaaba, str. 26-27; podvlačenje moje)

I:

„Pored obožavanja idola i duhova, za koje su verovali da se nalaze u životinjama, biljkama, stenju i vodi, stari Arapi su verovali i u nekoliko glavnih bogova i boginja za koje su smatrali da imaju vrhovnu vlast nad svim stvarima. Najpoznatiji među njima bili su Al-lat, Al-‘Uza, Manat i Hubal. Za prve tri se mislilo da su Alahove (Božje) kćeri i njihovo posredovanje u korist njihovih poklonika stoga je bilo od velikog značaja…

„Al-lat, poznata i kao Alilat, obožavana je u obliku četvrtastog belog kamena. Bila je poznata i drugim semitskim narodima u Siriji i Mesopotamiji, a bila je Boginja Majka Palmire (u severnoj Siriji), čiji je simbol bio lav. Nabatejci iz južnog Jordana i južne Palestine obožavali su je kao boginju sunca, davateljku života. U Meki je Al-lat imala haram (svetilište) i himu, gde su Arapi hrlili da obavljaju obrede obožavanja i žrtvovanja koji bi im doneli njenu naklonost.

„Al-‘Uza je obožavana u obliku tri palme, kamena i idola. Bila je vrhovno božanstvo plemena Kurejš, vladara Meke neposredno pre islama. Tamo je imala hram i himu, prinošeni su joj darovi u zlatu i srebru i bila je ukrašavana nakitom. Njeno ime znači ‚najdraža’, ali je bila okrutna boginja koja se mogla umilostiviti jedino prolivanjem krvi, i ljudske i životinjske. Kao i Al-lat, Al-‘Uza je povezivana sa boginjom ljubavi, al-Zuharom, ali je bila tesnije vezana za Al-lat. Njih dve su često obožavane zajedno i ponekad su sa Manat ili bogom Hubalom činile trojstvo. Kurejšitski klanovi su nosili njihove kipove kada su odlazili u rat, da bi borcima ulili hrabrost i pobožnost…

„Hubal je povezivan sa semitskim bogom Ba‘lom i sa Adonisom ili Tamuzom, bogovima proleća, plodnosti, poljoprivrede i obilja… Hubalov idol je nekada stajao pored svetog bunara unutar Svete kuće…” (Fabled Cities, Princes & Jinn From Arab Myths and Legends, tekst Khairat al-Saleh, ilustracije Rashad N. Salim [Schocken Books, New York 1985], str. 28; podvlačenje moje)

Muslimani se sada suočavaju sa dilemom. Budući da je Hubal bio glavni bog Meke i gospodar Kabe, to znači da je on bio taj Alah kojeg su pagani obožavali. A pošto je Hubal zapravo bio Baal, i pošto je Baal drugo ime za Satanu, to znači da Alah iz Kurana nije niko drugi do sam Satana pod maskom.

Obratite pažnju na logiku ovog argumenta:

1. Prema Gospodu Isusu, Baal je drugo ime za Satanu.

2. Muslimanski izvori potvrđuju da je Hubal bio glavno božanstvo Meke i bog Kabe.

3. Kao vrhovni bog, Hubal bi neizbežno bio nazivan Alahom, jer je to titula koju bi pagani dali svom glavnom, predsedavajućem božanstvu.

4. Naučna literatura potvrđuje da Hubal nije bio niko drugi do lažni bog Baal.

5. To znači da je Baal bio Alah kojeg su pagani obožavali u Meki.

6. A pošto je Baal drugo ime za Satanu, ovo pokazuje da Alah iz Kurana nije niko drugi do Satana koji se prerušava u Boga Avramovog.