Abu Hanifa: muslimanski nevernik

U ovoj objavi citiraću ovaj internet članak koji je objavila grupa muslimana koji priznaju samo Kuran: Abu Hanifa: Jeretik koji je postao sunitska ikona.

Njegov cilj jeste da pokaže kako je jedan od najvećih učenjaka sunitskog islama, Abu Hanifa, ličnost koja ima čak i sopstvenu pravnu školu, u jednom trenutku bio osuđen od strane šire muslimanske zajednice kao jeretik i nevernik. Ljudi poput Ahmada ibn Hanbala, pa čak i sam al-Buhari, gledali su na Abu Hanifu kao na opasnog i pogubnog pojedinca čija učenja treba izbegavati, budući da su njegovi stavovi smatrani štetnim po muslimansku zajednicu.

Članak citira knjigu Ahmada Khana, Heresy and the Formation of Medieval Islamic Orthodoxy: The Making of Sunnism, from the Eighth to the Eleventh Century, koju je 2023. godine objavio Cambridge University Press. Svako isticanje je moje.

Abd Allāh b. ʿAdı̄ b. ʿAbd Allāh b. Muhammad b. Mubārak, savremenim naučnicima poznatiji kao Ibn ʿAdı̄. On opisuje Abū Hanı̄fu kao [Đ]avola koji se svojom spekulativnom jurisprudencijom suprotstavljao predanjima proroka Muhameda. Ibn ʿAdı̄, al-Kāmil fı̄ al- ̇duʿafā’ al-rijāl, 8: 239 – Dār al-Kutub izd. = Riyadh izd., 10: 125 (Heresy and the Formation, str. 334)

U svojoj knjizi al-Kāmil fı̄ al- ̇duʿafā’ al-rijāl Ibn ‘Adi ima još mnogo toga da kaže o Abu Hanifi:

Postoji konsenzus učenjaka o padu Abū Hanı̄fe. To znamo zato što ga je vodeći autoritet Basre, Ayyūb al-Sakhtiyānı̄, ocrnio; vodeći autoritet Kufe, al-Thawrı̄, ocrnio ga je; vodeći autoritet Hidžaza, Mālik, ocrnio ga je; vodeći autoritet Misra, al-Layth b. Saʿd, ocrnio ga je; vodeći autoritet Šama, al-Awzāı̄, ocrnio ga je; i vodeći autoritet Horasana, ʿAbd Allāh ̇ b. al-Mubārak, ocrnio ga je. Drugim rečima, ovde imamo konsenzus učenjaka u svim oblastima. Ibn ʿAdı̄, al-Kāmil, 8:241 (Dār al-Kutub izd. = Riyadh izd., 10:129) (Heresy and the Formation [skraćeno H&F], str. 334)

Ibn ʿAdı̄ na drugom mestu kaže:

„Nema uglednog učenjaka a da nije osudio Abū Hanı̄fu.“ al-Kāmil, 8:238 (Dār al-Kutub izd. = Riyadh izd., 10:123) (H&F, str. 334)

Na drugom mestu on upućuje na predanje koje prenose Ibn Hanbal, Ibn Abu Dawud i Malik ibn Anas, u kome se Abu Hanifa naziva neizlečivom bolešću.

ʿAbd Allāh b. Ahmad b. Hanbal > Mutrif al-Yasārı̄ al-Asamm > Mālik b. Anas je rekao: „Neizlečiva bolest jeste propast vere. Abū Hanı̄fa je neizlečiva bolest.“ Abd Allāh b. Ahmad b. Hanbal, Kitāb al-Sunna, 223 (H&F, str. 250)

Ibn ʿAdı ̄ > Ibn Abı ̄ Dawud > al-Rabıʿ b. Sulayman al-Jızı > al-Harith b. Miskın > Ibn al-Qāsim > Mālik je rekao: „Neizlečiva bolest jeste propast vere, a Abū Hanı̄fa je [jedno ispoljavanje] neizlečive bolesti.“ al-Kāmil****, 8: 236–7 (ʿAbd al-Mawjū d izd.) (H&F, str. 250)

Ibn ʿAdı̄ navodi ljude poput Sufyāna al-Thawrı̄ja koji su slavili smrt Abū Hanı̄fe:

„Hvala Bogu. On je sistematski razarao islam. Niko se u islamu nije rodio štetniji od njega.“ **al-Kāmil**, 8: 239 (Dār al-Kutub izd. = Riyadh izd., 10: 126) (H&F, str. 334)

Čak je i najveći sakupljač hadisa, imam al-Buhari, imao nešto da kaže o njemu! Evo šta je napisao u svom delu al-Tārı̄kh al-awsat:

Nuʿaym b. Hammād < al-Fazārı̄ je rekao: „Bio sam sa Sufyānom kada je stigla vest o smrti al-Nuʿmāna [Abu Hanife]. On reče: ‘Hvala Bogu. On je sistematski razarao islam. Niko se u islamu nije rodio štetniji od njega.’“ al-Tārı̄kh al-awsat, 4:503 (Abū Haymad izd.) = 2:77 (al-Luhaydān izd.) ((H&F, str. 65)

Citirajući drugo Buharijevo delo, Kitāb al-Duʿafā ’ al-saghı̄r, autor knjige H&F, Khan, o al-Buharijevoj odrednici o Abu Hanifi kaže sledeće:

Međutim, izgleda da al-Buhārı̄ prema Abū Hanı̄fi postupa na poseban način. Njegova odrednica o Abū Hanı̄fi prenosi tri poražavajuća predanja koja napadaju versku verodostojnost Abū Hanı̄fe. Prvo predanje tvrdi da se Abū Hanı̄fa dvaput pokajao od jeresi.Drugo predanje navodi da je Sufyān al-Thawrı̄, kada je čuo da je Abū Hanı̄fa preminuo, zahvalio Bogu, pao ničice (iz zahvalnosti) i izjavio da je Abū Hanı̄fa bio posvećen sistematskom razaranju islama i da se u islamu niko nije rodio štetniji od njega. Treće i poslednje predanje, koje al-Buhārı̄ uključuje i u svoje al-Tārı̄kh al-kabı̄r****, opisuje Abū Hanı̄fu kao jednog od antihrista. al-Duʿafā’ al-saghı̄r, prir. Abū ʿAbd Allā h Ahmad b. Ibrāhı̄m b. Abı̄ al-ʿAynayn (b.m.: Maktabat Ibn ʿAbbā s, 2005), 132 (H&R, str. 67-68)

Na drugom mestu al-Buhari je zabeležio da Abu Hanifa i njegovi učenici nisu donosili blagoslove na Muhameda.

Kad god sam želeo da vidim Sufyāna, video sam ga kako donosi blagoslove [na proroka] ili prenosi hadis, ili se bavi zamršenim pravnim pitanjima (fı̄ ghā mi ̇d al-fiqh****). Što se tiče onog drugog skupa kome sam prisustvovao, na njemu niko nije donosio blagoslove na proroka. al-Tārı̄kh al-awsat, 2:113–14 (al-Luhaydān izd.) (H&R, str. 66)

Buhari na kraju ovog predanja komentariše: „misli na [skup] al-Nuʿmāna“ (Abu Hanife).

Maalik b. Anas, osnivač malikijske škole, bio je još jedan poznati muslimanski autoritet koji o Abu Hanifi nije imao lepe reči:

„Niko se u islamu nije rodio čije je rođenje bilo štetnije po muslimane od rođenja Abū Hanı̄fe.“ Al-Fasawı̄, Kitāb al-Maʿrifa wa al-tārı̄kh, 2: 790 (H&R, str. 242)

Ima još!

Ibn Qutayba je pisao da je razlog zbog kojeg je Abu Hanifa bio toliko omražen i osporavan bio taj što je bio poznat po odbacivanju propisa sadržanih u hadisima pripisanim Muhamedu:

Ne preziremo (lā nanqimu) Abū Hanı̄fu zato što se služi spekulativnom jurisprudencijom, jer svi mi to činimo (kullunā yarā). Međutim, preziremo ga zato što se, kada mu stigne hadis prenet od proroka, on tome suprotstavlja (yukhālifuhu) dajući prednost nečemu drugom. Ta’wı̄l mukhtalif al-hadı̄th, 63 (Zakı̄ al-Kurdı̄ izd.); takođe Abd Allāh b. Ahmad b. Hanbal, Kitab al-Sunna, 210 (H&R, str. 74)

Zapravo, jedan od najoštrijih protivnika Abu Hanife bio je drugi poznati muslimanski autoritet i hadiski učenjak, po kome je takođe nazvana jedna islamska škola, naime Ahmad ibn Hanbal.

Islamski izvori navode da je sin ibn Hanbala, Abd Allah, nastavio očevim stopama osuđujući Abu Hanifu i upozoravajući mase na opasnost koju taj čovek predstavlja:

ʿAbd Allāh b. Ahmad b. Hanbal se ustremio na Abū Hanı̄fu zbog navodnog dopuštanja konzumiranja svinjetine, alkohola i drugih zabranjenih pića.84 Bio je zgrožen odlukom Abū Hanı̄fe da je razbijanje muzičkih instrumenata kažnjivo delo.85 Drugi protosunitski tradicionalisti tvrdili su da je Abū Hanı̄fa dopuštao preljubu i lihvarstvo i da je njegova jurisprudencija vodila nekažnjenom prolivanju krvi.86 Mnogi su, naravno, bili zbunjeni i zaprepašćeni tim optužbama. Kada je jedan skeptik zatražio objašnjenje, rečeno mu je da je Abū Hanı̄fa dopuštao lihvarstvo zato što nije imao ništa protiv odloženih kreditnih transakcija koje donose dodatne troškove (nası̄’a); dopuštao je javno nasilje (al-dimā’) budući da je presudio da, ako čovek ubije drugog čoveka udarivši ga ogromnim kamenom, krvarinu moraju platiti njegovi muški srodnici, pleme ili društvena grupa (al-ʿāqila); dopuštao je preljubu zato što je presudio da, ako muškarac i žena imaju polni odnos u kući, dok se za njih zna da su roditelji, i oboje sami izjave da su venčani jedno s drugim, niko ne treba da im prigovara. Čuvši to podrobno objašnjenje, skeptik je primetio da sve to predstavlja poništavanje Božjih zakona (al-sharā’iʿ) i propisa (al-ahkām).87

Ovo potvrđuje i predanje od Abdullaha Ibn Ahmada Ibn Hanbala u njegovom delu Kitāb al-Sunna:

Posmatrači su primećivali da bi, kada je Abū Hanı̄fa predvodio pouke u džamiji, bilo smeha i da bi ljudi podizali glasove. Druge su vređale ozbiljnije optužbe, naime, da bi pouke Abū Hanı̄fe tekle a da se proroku Muhamedu ne uputi nikakva pohvala. Kitab al-Sunna****, 213–14 (H&R, str. 242)

Štaviše, sin Ibn Hanbala napisao je temeljno pobijanje Abu Hanife, odlučno ga proglašavajući izvan okrilja sunitskog islama:

Ali značaj diskursa o jeresi protiv Abū Hanı̄fe za protosunitske tradicionaliste možemo izmeriti činjenicom da ʿAbd Allahov Kitāb al-Sunna **posvećuje gotovo pedeset stranica prikazivanju Abū Hanı̄fe kao jeresijarha.**253 ʿAbd Allahov metod prikazivanja Abū Hanı̄fe kao jeretika i otpadnika poštuje norme verskog autoriteta koje su bile na snazi među protosunitskim tradicionalistima devetog veka. Umesto da saopštava sopstvene misli i ideje o Abū Hanı̄fi, ʿAbd Allah predlaže da prenese obaveštenja koja je čuo od odabrane grupe verskih autoriteta…

Kitāb al-Sunna svedoči o nizu tema koje čine osnov diskursa o jeresi protiv Abū Hanı̄fe. Izbrojao sam ukupno 184 predanja protiv Abū Hanı̄fe u ovom odeljku Kitāb al-Sunne. U građi koju ʿAbd Allāh b. Ahmad b. Hanbal sakuplja protiv Abū Hanı̄fe postoji šest sveobuhvatnih (i preklapajućih) tema. Većina predanja (njih četrdeset jedno) spada u kategoriju opštih prokletstava upućenih Abū Hanı̄fi. Unutar te kategorije imamo predanja koja Abū Hanı̄fu opisuju kao najveći izvor štete po islam i muslimane; kao najbednijeg čoveka koji se rodio u religiji islama; molitve i prokletstva protiv Abū Hanı̄fe; i izraze radosti na vest o njegovoj smrti. Druga istaknuta tema jeste suprotstavljenost između ra’ya Abū Hanı̄fe i proročkog hadisa (trideset dva predanja). Odmah za njom sledi tema jeresi (trideset jedno predanje). Ta kategorija odnosi se na predanja u kojima se protiv Abū Hanı̄fe koristi semantičko polje jeresi (kufr, kafir; zandaqa, zindiq; muruq, mariq itd.). Primeri predanja iz te kategorije uključuju predanje u kome jedan protosunitski tradicionalista podstiče svog kolegu da Abū Hanı̄fu proglasi **nevernikom (kafir) i jeretikom (zindiq) zato što je verovao da je Kuran stvoren;**255 **učenici Malika b. Anasa tvrdili su da je on Abū Hanı̄fu proglasio izvan granica religije;**256 **jednom drugom prilikom, kada je neko izneo jedno od rešenja Abū Hanı̄fe za neko pravno pitanje, ono je kratko odbačeno kao stav ‘tog otpadnika’.**257 Četvrta tema odnosi se na predanja koja Abū Hanı̄fu opisuju kao nekoga ko se javno pokajao od jeresi (dvadeset tri predanja). Još jedna istaknuta tema jeste pobuna (sedamnaest predanja). ʿAbd Allah sakuplja predanja u kojima protosunitski tradicionalisti skreću pažnju na jeretičku prirodu podrške koju je Abū Hanı̄fa pružao pobuni protiv muslimanskih vladara. Šesta tema jeste privrženost Abū Hanı̄fe jeresi Irjā’ (četrnaest predanja). Malo se govori o stavovima Abū Hanı̄fe o Kuranu (šest predanja) i o njegovoj vezi sa džahmijom (šest predanja), što je posebno iznenađujuće s obzirom na istorijsku pozadinu mihne i učešće autorovog oca, Ahmada b. Hanbala, u toj inkviziciji. Nema sumnje da je Kitāb al-Sunna predstavljao vrhunac pokušaja protosunitskih tradicionalista da Abū Hanı̄fu smeste izvan okvira pravoverja i da su bliski učenici Ahmada b. Hanbala bili u prvim redovima širenja diskursa o jeresi protiv Abū Hanı̄fe. (H&F, str. 95-97)

Evo nekoliko odlomaka iz dela Kitab As-Sunnah ibn Hanbala, koje je na engleski preveo Abu Hajar i objavio 2022. godine.

228. I preneto mi je od Ishāqa ibn Mansūra Al-Kawsaja koji je rekao: Rekao sam Ahmadu ibn Hanbalu: „Da li je čovek nagrađen zato što mrzi Abū Hanīfu i njegove drugove?“ On je rekao: „Da, tako mi Alaha.“

229. Pitao sam svog oca o čoveku koji želi da pita o nečemu iz pitanja svoje vere – u vezi s onim čime je iskušan u pogledu zakletve pri razvodu i drugim stvarima – u prisustvu ljudi od pripadnika rai (mišljenja) i od pripadnika hadisa koji nisu zapamtili niti poznaju hadis sa slabim isnadom i sa jakim isnadom, pa koga onda treba da pita, pripadnike rai ili pripadnike hadisa, uprkos nedostatku znanja koje imaju? On je rekao: „Treba da pita pripadnike hadisa, a ne treba da pita pripadnike rai. Slab hadis je bolji od mišljenja Abū Hanīfe**.“**

230. Muhannah ibn Yahyā Ash-Shāmī mi je preneo (i rekao): Čuo sam Ahmada ibn Hanbala kako kaže: „Za mene su mišljenje Abū Hanīfe i balega isto**.“**

236. Ishāq ibn ‘Abdir-Rahmān mi je preneo, od Hasana ibn Abī Mālika, od Abū Yūsufa koji je rekao: „Prvi koji je rekao da je Kuran stvoren bio je Abū Hanīfah.“

241. Ishāq ibn Abī Ya’qūb At-Tūsī mi je preneo (i rekao): Ahmad ibn ‘Abdillāh ibn Yūnus nam je preneo, od Salma Al-Muqrīja, od Sufyāna Ath-Thawrīja koji je rekao: Čuo sam Hammāda kako kaže: „Zar se ne čudite što Abū Hanīfah kaže: Kuran je stvoren? Recite mu: ‘Ti kafiru****, ti zindiqu****.’“

249. Abū Bakr ibn Zanjuway mi je preneo (i rekao): Abū Ja’far Al-Harrānī nam je preneo i rekao: Čuo sam ‘Īsāa ibn Yūnusa kako kaže: Al-‘Awzā’ī je izašao k meni, Al-Mu’āfi ibn ‘Imrānu i Mūsi ibn A’yanu, dok smo bili s njim u Bayruwāhu, sa knjigom Kitab As-Siyar i sa onim što je dato kao odgovori Abū Hanīfi. Zatim je rekao: „Da je ova greška bila razdeljena među ummet Muhamedov, ona bi ga zaista sav obuhvatila. Nijedno novorođenče se nije rodilo u islamu koje je bilo gore po njih (tj. muslimane) od Abū Hanīfe.“

251 – Muhammad ibn Hārūn Abī Nashīt mi je preneo i rekao: Abū Sālih Al-Farrā nam je preneo (i rekao): Čuo sam Al-Fazārīja (tj. Abū Ishāqa) kako kaže: Al-Awzā’ī mi je rekao: „Ono što zameramo Abū Hanīfi jeste to što bi mu došao hadis od proroka, a on bi mu onda protivrečio nečim drugim.“

252. Muhammad ibn Hārūn mi je preneo i rekao: Abū Sālih nam je preneo i rekao: Čuo sam Al-Fazārīja i Sufyāna kako obojica kažu: „Niko se u islamu nije rodio ko je pogubniji za ovaj ummet od Abū Hanīfe.“

274. Moj otac mi je preneo (i rekao): Muammal ibn Ismā’īl nam je preneo, od Sufyāna koji je rekao: ‘Abbād ibn Kathir mi je preneo i rekao: ’Umar ibn… mi je rekao: „Pitaj Abū Hanīfu o čoveku koji kaže: ‘Znam da je Kaba istinita i da je to Alahova kuća, ali ne znam da li je to Kaba koja je u Meki ili ona u Horasanu’, da li je on vernik?“ On je rekao: „On je vernik.“ Zatim mi je rekao: „Pitaj ga o čoveku koji kaže: ‘Znam da je Muhamed istinit i da je on poslanik, ali ne znam da li je to onaj koji je bio u Medini ili neki drugi Muhamed’, da li je on vernik?“ On je rekao: „On je vernik.“

275. Hārūn ibn ‘Abdillāh mi je preneo, od ‘Abdullāha ibn Az-Zubayra Al-Humaydīja, od Hamzaha ibn Al-Hāritha ibn ‘Umaira – iz porodice ‘Umara ibn Al-Khattaba – od njegovog oca koji je rekao: Čuo sam čoveka kako pita Abū Hanīfu o Al-Masdžid Al-Haramu, u vezi sa čovekom koji je rekao: „Svedočim da je Kaba istinita, ali ne znam da li je to ova ili ne?“ Pa je on rekao: „On je pravi vernik.“ A pitao ga je i o čoveku koji je rekao: „Svedočim da je Muhamed ibn ‘Abdillāh prorok, ali ne znam da li je to onaj čiji je grob u Medini ili ne.“ Pa je on rekao: „On je pravi vernik.“ Al-Humaydī je rekao: „Ko ovo kaže, taj je zaista počinio kufr.“ Al-Humaydī je rekao: „A Sufyān ibn ‘Uyaynah je običavao da prenosi od Hamzaha ibn Al-Hāritha.“

295. Abū Al-Fadl Al-Khurasānī mi je preneo i rekao: Ismā’īl ibn Abī Uways nam je preneo i rekao: Moj stric Mālik ibn Anas mi je rekao: „Abū Hanīfah je od hroničnih bolesti.“ A Mālik je rekao: „Abū Hanīfah poništava sunane (mn. od sunneta).“

306. Muhammad ibn ‘Amr Al-Bāhilī mi je preneo (i rekao): Al-Asma’ī nam je preneo, od Sharīka koji je rekao: „Drugovi Abū Hanīfe su gori po muslimane nego isti toliki broj trgovaca lopova iz Qumma (grad u Iranu).“

308. Abū Al-Fadl Al-Khurasānī mi je preneo (i rekao): Abū Nu’aym nam je preneo i rekao: Sharīk je imao veoma loše mišljenje o Abū Hanīfi i njegovim drugovima, i govorio bi: „Njihov madhhab jeste da pobijaju predanja od Alahovog Poslanika.“

316. Ibrāhīm mi je preneo (i rekao): Čuo sam ‘Umara ibn Hafsa ibn Ghiyātha kako prenosi od svog oca koji je rekao: „Običavao sam da sedim sa Abū Hanīfom i da ga slušam kako daje fatwu o jednom pitanju sa pet različitih mišljenja u jednom danu. Pa kada sam to video, napustio sam ga i okrenuo se hadisu.“

322. Ibrāhīm mi je preneo i rekao: Abū Tawbah nam je preneo, od Abū Ishāqa Al-Fazārīja koji je rekao: Preneo sam Abū Hanīfi hadis od Alahovog Poslanika o uzdržavanju mača (od muslimana), pa je on rekao: „Taj hadis je praznoverje**.**“

326. Ibrāhīm mi je preneo i rekao: Abū Tawbah nam je preneo, od Abū Ishāqa Al-Fazārīja koji je rekao: Al-Awzā’ī je rekao: „Zaista, mi nemamo ništa protiv mišljenja Abū Hanīfe, jer svi mi imamo mišljenje. Ali zaista imamo protiv njega to što, ako mu se spomene hadis od Poslanika, on onda daje fatwu suprotnu njemu.“

334. Abū Ma’mar mi je preneo, od Yahyāa ibn Yamāna koji je rekao: Čuo sam Sharīka kako kaže: „Isterajte svakoga ko je ovde od drugova Abū Hanīfe i zapamtite njihova lica.“

340. Moj otac mi je preneo (i rekao): Muammal ibn Ismā’īl nam je preneo i rekao: Čuo sam Hammāda ibn Salamaha kada je spomenuo Abū Hanīfu, pa je rekao: „Zaista je Abū Hanīfah dočekivao predanja i sunane pobijajući ih svojim mišljenjem.“

343. Ahmad ibn Ibrāhīm Ad-Dawraqī mi je preneo, od Al-Haythama ibn Jamīla koji je rekao**: Čuo sam Hammāda ibn Salamaha kako o Abū Hanīfi kaže: „Alah će tog zaista baciti u paklenu vatru**.“

345. Muhammad ibn Abī ‘Attāb Al-A’yan mi je preneo, od Mansūra ibn Salamaha Al-Khuzā’īja koji je rekao: „Čuo sam Hammāda ibn Salamaha kako proklinje Abū Hanīfu.“Abū Salamah je rekao: „A Shu’bah (ibn Al-Hajjāj) je običavao da proklinje Abū Hanīfu.“

350. Al-Qāsim ibn Muhammad Al-Khurasānī mi je preneo i rekao: ‘Abdān nam je preneo, od Ibn Al-Mubāraka koji je rekao: „Na licu zemlje nema skupa koji mi je draži od skupa Sufyāna Ath-Thawrīja. Ako si želeo da ga vidiš kako se moli, mogao si da ga vidiš kako se moli; ako si želeo da ga vidiš kako spominje Alaha, mogao si da ga vidiš (kako to čini); a ako si želeo da ga vidiš kako se bavi teškim pitanjima fikha, mogao si da ga vidiš (kako to čini). Ali skup na kome ne znam da sam ga ikada video da donosi blagoslove na proroka – to je taj skup.“ I on je zaćutao i nije spomenuo (nijedno ime). Pa je on (‘Abdān) rekao: To je skup Abū Hanīfe.

383. Abū Al-Fadl mi je preneo (i rekao): Muhammad ibn Mihrān Al-Jamāl Ar-Rāzī nam je preneo, od nekoga ko mu je preneo od Ibn Al-Mubāraka da je bio upitan o nekom pitanju, pa je o tome preneo nekoliko ahadisa. Zatim mu je čovek rekao: „Zaista Abū Hanīfah kaže suprotno od ovoga.“ Pa se Ibn Al-Mubārak naljutio i rekao: „Obavestio sam te od proroka i njegovih drugova, a ti mi dovodiš čoveka koji smatra mač (dopuštenim) protiv ummeta Muhamedovog.“

387. Obavešten sam od Mutarrifa Al-Yasārīja Al-Asama, od Mālika ibn Anasa koji je rekao: „Hronična bolest u religiji jeste propast. Abū Hanīfah je hronična bolest.“

391. Abū Al-Fadl mi je preneo (i rekao): Mas’ūd ibn Khalaf mi je preneo (i rekao): Ishāq ibn ‘Īsā mi je preneo (i rekao): Muhammad ibn Jābir mi je preneo i rekao: Čuo sam Abū Hanīfu kako kaže: „‘Umar ibn Al-Khattab je pogrešio.“ Pa sam uzeo šaku kamenčića i bacio mu ih u lice.

392. Abū Al-Fadl Al-Khurasānī mi je preneo (i rekao): Hammād ibn Abī Hamzah As-Sukkarī nam je preneo, od Salamaha ibn Sulaymāna, od Ibn Al-Mubāraka, da ga je jedan čovek pitao o nekom pitanju. Pa mu je o tome preneo hadis od proroka. Tada je čovek rekao: „Abū Hanīfah kaže suprotno od ovoga.“ Pa se Ibn Al-Mubārak veoma naljutio i rekao: „Preneo sam ti od Alahovog Poslanika, a ti mi dolaziš sa mišljenjem čoveka koji se suprotstavlja hadisu****? Danas ti neću preneti nijedan hadis.“ I ustao je (i otišao).

397. Muhammad ibn Hārūn mi je preneo (i rekao): Abū Salih nam je preneo i rekao: Čuo sam Yūsufa ibn Asbāta kako kaže: „Abū Hanīfah nije rođen na fitri.“ I čuo sam Yūsufa kako kaže: „Abū Hanīfah se (svojim mišljenjem) suprotstavio četiri stotine predanja od proroka.“

400. Abū Al-Fadl Al-Khurasānī mi je preneo (i rekao): Muhammad ibn Ja’far Al-Madāinī nam je preneo i rekao: Muhammad ibn Jābir je rekao: Čuo sam Abū Hanīfu kada mu je jedan čovek preneo hadis od ‘Umara ibn Al-Khattāba (radiAllāhu ‘anhu), pa je rekao: „’Umar ibn Al-Khattāb je pogrešio.“ Pa sam uzeo šaku kamenčića i bacio ih na njega.

401. Abū Al-Fadl mi je preneo (i rekao): Yahyā ibn Ayyūb nam je preneo (i rekao): ‘Alī ibn ‘Āsim nam je preneo i rekao: Preneo sam hadis Abū Hanīfi o braku ili razvodu. On je rekao: „To je presuda šejtanova.“

403. Abū Al-Fadl mi je preneo (i rekao): Muslim ibn Ibrāhīm nam je preneo (i rekao): ‘Abdul-Wārith ibn Sa’īd nam je preneo i rekao: od Sa’īda nam je preneto i rečeno: Sedeo sam sa Abū Hanīfom u Meki kada je spomenuo nešto. Pa mu je jedan čovek rekao: „‘Umar ibn Al-Khattab je preneo to i to.“ Abū Hanīfah je rekao: „To je mišljenje šejtanovo.“ A drugi čovek mu je rekao: „Zar nije preneto od Alahovog Poslanika: ‘I onaj ko pušta krv i onaj kome se krv pušta – obojica prekidaju post.’“ Pa je on rekao: „Ovo je rima.“ Pa sam se naljutio i rekao: „Zaista se nikada neću vratiti na ovaj skup.“ I otišao sam i napustio ga.

405. Abū Al-Fadl Al-Khurasānī mi je preneo (i rekao): Abū Al-Ahwas Muhammad ibn Hayyān nam je preneo i rekao: Jednog dana jedan čovek je pitao Hushayma o nekom pitanju**, pa mu je o tome preneo** hadis. Tada je čovek rekao: „Zaista Abū Hanīfah, Muhammad ibn Al-Hasan i njegovi drugovi kažu suprotno od ovoga.“ Pa je Hushaym rekao: „O robe Alahov. Zaista, znanje se ne uzima odozdo.“

410. Abū Ma’mar nam je preneo, od Ishāqa ibn At-Tabbā’a koji je rekao: Muhammad ibn Jābir je rekao: Čuo sam Abū Hanīfu – u mesdžidu u Kufi – kako kaže: „‘Umar ibn Al-Khattab je pogrešio.“ Pa sam uzeo šaku kamenčića i bacio mu ih u lice i grudi.