Sveti Bernard o slavnom obličju Isusa
Ovde navedeni citat preuzet je iz dela Besede svetog Bernarda o Pesmi nad pesmama: Tom 2.
AUTORSKA PRAVA © 2024 eCatholic2000. SVA PRAVA ZADRŽANA.
PREVEDENO SA IZVORNOG LATINSKOG OD STRANE JEDNOG SVEŠTENIKA IZ MOUNT MELLERAYA
TOMOVI 1 I 2. BROWNE AND NOLAN, LIMITED
SV. BERNARD, O.CIST. Učitelj Crkve
PREUZVIŠENOM BERNARDU HAKETU, D.D. GOSPODINU BISKUPU VOTERFORDA I LISMORA, OVAJ PREVOD BESEDA SVETOG BERNARDA O PESMI NAD PESMAMA SMERNO SE I S POŠTOVANJEM POSVEĆUJE…
Ili možda time što Ga naziva „Lijep ti si, dragi moj, i ljubak!“ ona želi da nas pouči da su dve prirode Hrista obdarene lepotom dostojnom svakog divljenja: Njegovo Božanstvo lepo je po suštini, a Njegova čovečnost po milosti. Kako si lep anđelima Svojim, Gospode Isuse, „u obličju Božijem“, „u danu večnosti Svoje“, „u svetoj krasoti. Kao rosa zori iz utrobe, takva je u tebe mladost tvoja.“, Ti Sam „Sjaj“ i „Obličje“ suštine Očeve, večni i neokaljani „Sjaj Večnoga Života“! Pa ipak, kako nam se lep pokazuješ u samom odlaganju besmrtne slave Svoje! Jer kada si Ti, koji si Svetlost Neugasiva, svukao sa Sebe Svoje prirodne zrake, kada si Sebe ponizio, „uzevši obličje sluge“, tada se Tvoja blagost jasnije očitovala, tada je Tvoja ljubav sjajnije zablistala, tada je Tvoja milost obilnije izlivena.
Kako blistava Zvezda izlaziš mi „iz Jakova“! Kako svetao Cvet izlaziš „korijena njegova“! Kako radosna Svetlost zasija mi iz tame, „Istok s visine“! Kako slavan, kako zadivljujuće veličanstven pokazuješ se, čak i sozercanju nebeskih sila, u začeću Svome od Svetoga Duha, u rođenju Svome od Djeve Marije, u nevinosti života Svoga, u čistoti i obilju učenja Svoga, u sjaju čudesa Svojih, u otkrivanju nebeskih tajni! Kako si sjajno, posle zalaska Svoga, izašao iz srca zemlje, kao božansko Sunce pravde! Kako si lep, u haljini proslavljenog Tela Svoga, Ti, Care slave, vratio se na presto Svoj u visini! I dok razmišljam o ovim svetim tajnama, zaista „Sve će kosti moje reći: Gospode! Ko je kao ti“
Možete, dakle, braćo moja, pretpostaviti da se Nevesta divila tim i sličnim slavama u svome Ženiku kada je uzviknula: „Lijep ti si, dragi moj, i ljubak!“ Niti se njeno sozercanje ograničavalo na veličanstva Njegove čovečnosti. Nema sumnje da joj je pogledu bilo otkriveno i nešto od lepote više prirode, koja izmiče našem vidu i prevazilazi naše iskustvo. Otuda ponavljanjem „Lijep ti si, dragi moj, i ljubak!“ želi da pohvali lepotu obeju priroda. I čujte kako likuje pri pogledu na svoga Voljenoga i pri Njegovom pozdravu, i kako Mu peva svadbenu pesmu, nadahnutu osećanjima najžarče ljubavi. „I postelja naša zeleni se.“ uzvikuje ona, „Grede su nam u kućama kedrove, daske su nam jelove.“ Ali ova ljubavna pesma biće predmet sledeće besede, da bismo, kada nam počinak obnovi snagu uma, bili spremniji da „Radujmo se i veselimo se u nj!“, na hvalu i slavu istoga Ženika, Isusa Hrista Gospoda našega, koji je nad svim, Bog blagosloven vavek. Amin. (BESEDA XLV)
Za dalje čitanje