Stvaranje i svrha pakla, 1. deo

Muslimanska perspektiva

Kuran izričito uči da je Alah namerno stvorio ljude (kao i duhove [džine]) da budu gorivo za vatru, sa jedinom svrhom da ih muči u paklu:

„Pa ako to ne učinite, a sigurno nećete učiniti, onda se čuvajte vatre čije će gorivo biti ljudi i kamenje; koja je pripremljena za nevernike.“ S. 2:24 Pickthall

„Koga Allah uputi na Pravi put - biće na Pravom putu, a koga na stranputicu skrene - pa takvi su pravi gubitnici. Mi smo za Pakao mnoge duhove i ljude stvorili; oni srca imaju - a njima ne shvataju, oni oči imaju - a njima ne vide, oni uši imaju - a njima ne čuju; oni su kao stoka, čak i gori - oni su zaista nemarni.“ S. 7:178-179 Hilali-Khan

„A da je tvoj Gospodar hteo, sve bi ljude učinio sledbenicima jedne vere. Međutim, oni će uvek u verovanju da se razilaze, osim onih kojima se tvoj Gospodar smiluje. A zato ih je i stvorio. I ispuniće se reč tvoga Gospodara: „Napuniću, zaista, Pakao duhovima i ljudima - zajedno!““ S. 11:118-119 Y. Ali

„A kad bismo hteli, svakog čoveka bismo na Pravi put uputili, ali Ja sam već istinu rekao: „Napuniću, zaista, Pakao duhovima i ljudima zajedno!““ S. 32:13 Y. Ali

Alah je čak odredio da svako mora nužno ući u sam pakao, a odatle bivaju izvedeni samo oni koje on smatra pobožnima:

„I svaki od vas će do Pakla da stigne! Tvoj Gospodar se sigurno tako obavezao! Zatim ćemo da spasimo one koji su se bojali Allaha i klonili greha, a nevernike ćemo da ostavimo u njemu na kolenima da kleče.“ S. 19:71-72 Sale

Ono što to podrazumeva jeste da je Alah već predodredio sudbinu svakog pojedinog stvorenja, pošto je već unapred odlučio da li će nekoga povesti ka spasenju ili će pojedinca zavesti da sledi put koji će rezultirati njegovim/njenim večnim uništenjem, što je upravo ono što Kuran kaže na više mesta:

„Zašto se podvajate kada su u pitanju licemeri koje je Allah vratio u neverstvo zbog onoga što su sami zaslužili? Zar želite na Pravi put da uputite one kojima je Allah dao da su u zabludi?! A kome Allah da pa je u zabludi, ti mu nećeš naći Put!“ S. 4:88 Sher Ali

„Mi nismo poslali nijednog poslanika a da nije govorio jezikom svoga naroda, kako bi im objasnio poslanicu. Pa Allah u zabludi ostavlja onoga koga želi a na Pravi put uputi onoga koga želi; On je Silni i Mudri.“ S. 14:4 Shakir

Ovo objašnjava zašto Kuran izričito tvrdi da niko ne može izabrati da veruje ili da čini ono što je ispravno osim ako to nije nešto što je Alah odlučio i hteo za tu osobu:

„Ovo je opomena, pa ko hoće držaće se puta koji njegovom Gospodaru vodi, a vi ćete hteti samo ono što Allah hoće. Allah, uistinu, sve zna i mudar je. On koga hoće uvodi u milost Svoju, a nevernicima je pripremio veliku patnju.“ S. 76:29-31 Sher Ali

„On je samo opomena svetovima, onome od vas koji želi da je na pravom putu, a vi ne možete ništa hteti ako to Allah, Gospodar svetova, neće!“ S. 81:27-29 Hilali-Khan

Hadisi još izričitije iznose na videlo činjenicu da je Alah već proizvoljno izabrao koga će spasti a koga uništiti. Zapazite, na primer, predanja koja Muhsin-Khan navodi u svom tumačenju Q. 7:179:

(1) (V.7 :179)…

Prenosi ‘Abdulah (bin Mes’ud): „(Pitanje stvaranja) ljudskog bića sastavlja se u majčinoj utrobi tokom četrdeset dana, a zatim postaje ugrušak zgusnute krvi tokom sličnog perioda, pa komad mesa tokom sličnog perioda. Zatim Alah šalje anđela kome je naređeno da zapiše četiri stvari. Naređeno mu je da zapiše NJEGOVA (tj. novog stvorenja) DELA, njegovo izdržavanje, njegov (datum) smrti, I DA LI ĆE BITI BLAGOSLOVEN ILI JADAN (NA ONOM SVETU). Zatim se u njega udahne duša. Tako, čovek među vama može činiti (dobra) dela sve dok između njega i Raja ne ostane samo lakat A ONDA ONO ŠTO MU JE ZAPISANO ODREĐUJE NJEGOVO PONAŠANJE i on počinje da čini (zla) dela svojstvena ljudima (paklene) Vatre. I isto tako, čovek među vama može činiti (zla) dela sve dok između njega i (paklene) Vatre ne ostane samo lakat, A ONDA ONO ŠTO MU JE ZAPISANO ODREĐUJE NJEGOVO PONAŠANJE, i on počinje da čini dela svojstvena ljudima Raja.“ [Sahih Al-Buhari, 4/3208 (O .P .430)]…

Prenosi Alija: Dok smo sedeli sa Prorokom, koji je imao štap kojim je grebao zemlju, on spusti glavu i reče: „Nema nijednog od vas kome nije određeno mesto ili u (paklenoj) Vatri ili u Raju.“ Nato jedan čovek iz naroda reče: „Zar se onda nećemo osloniti na to, o Alahov Poslaniče?“*. Prorok reče: „Ne, nego nastavite i činite svoja dela, jer svakome je lako da čini takva dela (koja će ga odvesti na njegovo mesto).“ Prorok zatim izrecitova ajet:

„Što se tiče onoga koji daje (milostinju) i drži se svoje dužnosti prema Alahu…“ (92 :5) [Sahih Al-Buhari, 8/6605 (O .P .602)].

* Mislio je: Zar da napustimo svoja dela kada je sudbina svakoga VEĆ ODLUČENA? (Interpretation of the Meanings of the Noble Qur'an In the English Language, dr Muhammad Taqi-ud-Din Al-Hilali i dr Muhammad Muhsin Khan [Darussalam Publishers & Distributors, Rijad, Lahor, Hjuston, Njujork, prvo izdanje: januar 2000], 2. deo: Od sure 6 do 9, str. 239-240; podebljanje i velika slova naši)

A evo, takođe, i onoga što su napisali u vezi sa Q. 23:60, tekstom koji govori o strahu i neizvesnosti sa kojima se bore verujući muslimani, budući da nikada ne mogu sa sigurnošću znati da li će Alah biti zadovoljan njihovim delima:

(1) (V.23 :60)…

(36) POGLAVLJE. (Šta se kaže o) strahu vernika da njegova dobra dela mogu biti poništena (izgubljena) bez njegovog znanja.

I Ibrahim At-Tejmi reče: „Kada uporedim svoje govore sa svojim delima (tada nalazim da su moja dela manjkava u odnosu na moje govore), bojim se da moja dela poriču ono što govorim.“ A Ibn Abi Mulejka reče: „Sreo sam trideset Prorokovih drugova i svaki od njih se bojao da ne postane licemer i nijedan od njih nije rekao da je jak u veri poput anđela Džibrila (Gavrila) ili Mikaila (Mihaila).“ A Al-Hasan (Al-Basri) reče: „Samo se verni vernik plaši licemerja, a samo licemer sebe smatra sigurnim (ne boji se licemerja).“

I treba se bojati da se ne istrajava u licemerju i neposlušnosti Alahu (činjenjem greha) bez neposrednog pokajanja Alahu, kao što se navodi u Alahovoj izjavi: „I (oni) ne ustrajavaju u onome (zlu) što su učinili, a znaju.“ (V.3 :135)…

Prenosi ‘Aiša (Prorokova žena): Pitala sam Alahovog Poslanika o ovome (sledećem ajetu): „A oni koji daju ono (svoju milostinju) što daju (i takođe čine druga dobra dela) sa srcima punim straha…“ (V.23 :60).

Dodala je: „Da li su to oni koji piju alkoholna pića i kradu?“ Alahov Poslanik odgovori: „Ne! O kćeri As-Sidika, nego su to oni koji poste, mole se i dele milostinju, a boje se da (njihova dobra) dela možda neće biti primljena (od Alaha) od njih. ‘To su oni koji hite ka dobrima.’“ (Džami’ At-Tirmizi, 3225)(Tefsir al-Kurtubi)…

Prenosi Sahl (bin Sa'd): Bio je jedan čovek koji se u jednoj bici (Gazva) u društvu Proroka borio najhrabrije od svih muslimana u korist muslimana. Prorok ga pogleda i reče: „Ko želi da vidi čoveka iz naroda Vatre, neka pogleda ovoga (čoveka).“ Nato jedan čovek iz naroda (muslimana) pođe za njim, a on beše u tom stanju, tj. borio se žestoko protiv Al-Mušrikuna [politeista, pagana, idolopoklonika i onih koji ne veruju u Alahovu Jednoću i u Njegovog poslanika Muhameda] dok nije bio ranjen, a onda je požurio da okonča svoj život stavivši mač između svojih grudi (i pritisnuo ga velikom snagom) sve dok mu nije izašao između lopatica. Tada čovek (koji je to posmatrao) brzo ode Proroku i reče: „Svedočim da si ti Alahov Poslanik!“ Prorok ga upita: „Zašto to kažeš?“ On reče: „Rekao si za tog i tog: ‘Ko želi da vidi čoveka iz naroda Vatre, neka pogleda njega’, a on se borio najhrabrije od svih nas u korist muslimana i znao sam da neće umreti kao musliman (mučenik). Pa kada je bio ranjen, požurio je da umre i izvršio samoubistvo.“ Nato Prorok reče: „Čovek može činiti dela ljudi Vatre, dok je u stvari jedan od ljudi Raja, a može činiti dela ljudi Raja dok u stvari pripada ljudima Vatre, i zaista, (nagrade za) dela određuju se prema poslednjim postupcima (delima)“. [Sahih al-Buhari, 8/6607 (O.P.604)].

(1) (V.23 :61):

(2) POGLAVLJE. (Šta se kaže o tome da) se pero osušilo (tj. nakon što je pisanje dovršeno), sa Alahovim Znanjem.

I Alahova izjava…

„…I Alah ga je, znajući ga (kao takvog), ostavio u zabludi…“ (V.45 :23)

A Ebu Hurejra reče: Prorok mi je rekao: „Pero se osušilo nakon što je zapisalo ono sa čim ćeš se sigurno susresti.“

A Ibn ‘Abas reče: „…Oni su prvi u njima (u dobrim delima, npr. molitvama, zekatu, postovima, hadžu, itd.)…“ (V.23 :61) znači da im je sreća već unapred određena.

Prenosi Imran bin Husein: Jedan čovek reče: „O Alahov Poslaniče! Mogu li se ljudi Raja znati (razlikovati) od ljudi (paklene) Vatre?“ Prorok odgovori: „Da.“ Čovek reče: „Zašto onda ljudi (pokušavaju da) čine (dobra) dela?“ Prorok reče: „Svako će činiti dela za koja je stvoren da ih čini ili će činiti ona dela koja će mu biti olakšana da ih čini (tj. svakome će biti lako da čini takva dela koja će ga odvesti na njegovo predodređeno mesto za koje je stvoren).“ [Sahih Al-Buhari, 8/6596 (O.P.595)]. (Isto, 5. deo: Od sure 21 do 28, str. 195-199; podebljanje i podvlačenje naši)

Muhamedove prenesene reči su kristalno jasne. Vernici se neprestano boje Alaha budući da nikada ne mogu znati da li će njihova pravedna dela biti prihvaćena, s obzirom na to da ne znaju da li su među ljudima koje je Alah predodredio za raj ili za pakao.

Takvo učenje da je Alah namerno stvorio ljude sa jedinom svrhom da ih pošalje u pakao trebalo bi da uznemiri svakog pojedinca, naročito one koji su navikli da čitaju Božju Reč, Sveto pismo. Zapravo, ovo učenje o Alahu koji namerno obmanjuje ili zavodi ljude pokazalo se uznemirujućim čak i za hrišćane koji su živeli u vreme Muhamedovih drugova:

388. Muhamed je rekao: „Ebu Hanifa nas je obavestio od ‘Abd al-A’le at-Tejmija, od njegovog oca, da je Omer ibn al-Hatab rekao dok je držao hutbu narodu u al-Džabiji, kada je u svojoj hutbi rekao: ‘Alah zavodi koga hoće i vodi koga hoće.’ Jedan od onih sveštenika reče: ‘Šta to kaže Emir al-Muminun?’ Rekoše: ‘On kaže: „Alah zavodi koga hoće i vodi koga hoće.“’ On reče: ‘TO JE NAOPAKO! ALAH JE SUVIŠE PRAVEDAN DA BI IKOGA ZAVEO!’ Ta njegova izjava stiže do Omera ibn al-Hataba i on reče: ‘Naprotiv, ALAH JE TEBE ZAVEO. Alaha mi! da nije tvog saveza ODSEKAO BIH TI GLAVU.’“ (The Kitab al-Athar of Imam Abu Hanifah: The Narration of Imam Muhammad Ibn Al-Hasan Ash-Shaybani [Turath Publishing, London, 2007], IMAN, 113. Potvrda odredbe, str. 223; podebljanje i velika slova naši)

Umesto da ispravi sveštenika rekavši mu da je pogrešno razumeo značenje toga da Alah zavodi ljude, Omer je čoveka umesto toga obavestio da je Alah i njega zaveo, pa mu je čak zapretio i odrubljivanjem glave zato što se usudio da dovede u pitanje Alahovu (ne)pravdu u izboru onih koje mu je volja da odvede u zabludu!

Sa svim ovim pred očima, sada prelazimo na drugi deo naše rasprave da bismo videli šta Sveto pismo kaže o ovom pitanju.