Nestvoreni stvoreni Kuran

U ovoj objavi citiraću sa jednog muslimanskog internet sajta sa pitanjima i odgovorima, koji tvrdi da je arapski Kuran koji muslimani uče i zapisuju stvoren. Ti autori/učenjaci navode da Kuran kao Alahov govor nije istovetan sa onim što muslimani poseduju. Oni prave razliku između to dvoje tako što zastupaju stav da je Kuran kao Alahov govor nestvoren, dok je ono što muslimanske mase uče, čitaju i zapisuju deo stvorenog.

Obratite pažnju na odgovor dat na sledeće pitanje:

Da li je Kuran stvoreni ili nestvoreni Alahov govor? Čitao sam o tome u enciklopediji Vikipedija. Možete li mi objasniti taj pojam, jer sam zbunjen?

Odgovor

Fatwa: 915/818=B/1429)

Jednoglasno verovanje Ahl-e-Sunnah wal-Jamah jeste da je sveti Kuran večan i nestvoren:

فأهل السنه كلهم من أهم المذاهب الأربعه و غيرهم من الخلف والسلف متفقون علی أن القرآن غير مخلوق (شرح الفقه الأكبر)

Međutim, nazivati sveti Kuran večnim i nestvorenim znači da je Reč Svemogućeg Alaha večna što je Alahov atribut i vezano je za Njega. Što se tiče zapisanih i izgovorenih reči Kurana, one su stvorene I ONE NISU ALAHOV ATRIBUT, već ukazuju na Alahove Reči. Običan čovek treba da izbegava upuštanje u takve filozofske rasprave, jer ponekad čovek može pasti u sumnju i nedoumicu. Treba verovati samo u temeljna verovanja pomenuta u svetom Kuranu i hadisu.

Alah najbolje zna

Darul Ifta,

Darul Uloom Deoband (IslamQA.org, hanefijski fikh, Da li je Kuran stvoreni ili nestvoreni Alahov govor?; naglasak moj)

Ima još:

Odgovara ustaz Mohammed Tayssir Safi

Pitanje: Assalamu alejkum, nedavno sam pročitao da Ahl al-Sunnah veruje kako je Kuran „nestvoreni” govor Boga. Možete li detaljnije objasniti šta to tačno znači, jer mi je teško da razumem budući da je Kuran fizička stvar koju držimo u rukama i učimo svojim jezicima. Kako je onda nestvoren?

Odgovor: Ve alejkumu selam ve rahmetullahi ve berekatuhu,

Neka te Alah nagradi za hrabrost da pitaš kada ne znaš. Da odgovorim na tvoje pitanje: da, verovanje Ahl al-Sunneta jeste da je Kuran „nestvoreni govor” Alahov. Isto tako, u pravu si kada tvrdiš da je Kuran fizička stvar koju držimo u rukama i učimo svojim jezicima. Zapravo, u čuvenom simvolu vere koji je napisao imam al-Nasafi stoji: „Kuran je nestvoreni Govor Alahov, i zapisan je u našim mushafima, zapamćen u našim srcima, učen našim jezicima, čut našim ušima, a On ne prebiva u njemu.” Da ti, dakle, preformulišem pitanje: kako obe te stvari mogu biti istinite?

Odgovor glasi: reč „Kuran” ponekad se koristi da označi Božji atribut Govora koji je nestvoren, a drugi put se reč „Kuran” koristi da označi fizičke tekstove iz kojih čitamo, reči koje izgovaramo svojim jezicima itd. Stoga, kada reč „Kuran” koristimo da označimo Božji atribut Govora, on je nestvoren. Kada reč „Kuran**” koristimo da označimo fizički tekst, ili ono što pamtimo i učimo, sve te stvari su stvorene i one nisu atribut govora**. Stoga, da bi se uklonila svaka zabuna, potrebno je samo razumeti da fizički tekst, kao i zapamćene ili izgovorene reči, nisu stvarni atribut, čak i ako jednu reč, „Kuran”, koristimo da označimo oboje. [Sharh al-Aqa’id – Taftazani]

Molim se da je ovo razjasnilo stvar.

Ostavljam te u Alahovoj brizi,

[Ustaz] Mohammed Tayssir Safi

Proverio i odobrio šejh Faraz Rabbani (IslamQA.org, hanefijski fikh, Kuran kao nestvoreni govor Alahov; naglasak moj)

Ovi muslimani tek počinju:

Pitanje:

Assalamu alejkum ve rahmetullahi ve berekatuhu,

Poštovane uleme

Želeo bih da dobijem detaljnije informacije o akidi u vezi sa Govorom Alahovim.

Razumem da su sledeće četiri stavke Govor Alahov (nestvoren). Molim vas, ispravite me jer je moje znanje ograničeno i ne poznajem pojedinosti osim toga da je Kuran nestvoreni Govor Alahov!

1. Kuran

2. Prethodne Kitabe (Tevrat, Indžil) itd.

3. Sve što Alah kaže (tj. događaj sa Musaom, Mi’radž [i sve druge zapovesti koje Alah izdaje melecima poput Džibrila]

4. Drugim rečima, sve što Alah govori jeste nestvoreni Govor, i nije poput govora čovečanstva. Samo ne znamo „kako”, ali znamo da Alah govori!

—

Sada moja pitanja:-

P1. Molim vas, objasnite prigovor da Kuran (Govor Alahov) nije postojao u praiskonskoj večnosti i da je nastao u određenom trenutku kada je Alah Ta’ala to hteo… i da važi samo do Kijameta, a nije večan! Slično tome, argument da je govor upućen hazreti Musau nastao u određenom trenutku kada je Alah to hteo… i da je bio primenjiv samo tada… i to je takođe bio Govor Alahov, pa kako je onda večan?

P2. Ako neko kaže da Alah ne govori ili porekne da je Kuran nestvoreni Govor Alahov, da li postaje otpadnik?

P3. Šta ako neko kaže: da, to jeste Govor Alahov u smislu da ga je Alah stvorio i da ga niko drugi ne može stvoriti? Kao što je Alah stvorio Arš i niko osim Alaha ne može stvoriti Arš? Kako da na to odgovorimo?

—

P4. Ispod je prigovor jednog zabludelog; molim vas, odgovorite na njega, a posebno na događaj Alahovog govora sa hazreti Musaom. Kako se to odigralo? Siguran sam da drvo nije bilo korišćeno kao posrednik, i kako stvorenje čuje taj Govor?

P4a. Zabludeli: „Potpuno ste promašili poentu. Alah Ta’ala ne govori, nego stvara govor.”

Odgovor: Alah Ta’ala je zaista govorio DIREKTNO hazreti Musau (alejhi selam). Međutim, čovek nije u stanju da razume „kako”… ispitivati to jeste novotarija… to je izvan ljudskog poimanja!

Zabludeli: „On može stvoriti govor kroz bilo šta. Zašto drvo, a ne neko biće? Da li drvo poredite sa Njim kada kažete da je govorio kroz drvo? Posrednik je posrednik – bilo koje stvorenje.”

—

Molim odgovorite što pre

Džezakallahu hajr

Odgovor:

Verovanje Ahlus Sunneta vel Džemata jeste da Alah Sam, kao i Njegovi atributi, večno postoje. Jedan od Njegovih atributa jeste „Govor”. Kuran je Knjiga Alahova, te se stoga tvrdi da je „Kuran govor Alahov, a ne stvorenje”.

„Govor Alahov” ovde znači „Kalaam-e-Nafsi” (govor kod Alaha). Kada čovek govori, onda pre govorenja, odnosno pre izražavanja reči, govor postoji u njegovom umu na neuređen način na koji se ne može ni ukazati, mada su te misli sačuvane u umu. Otuda to nazivamo Kalaam-e-Nafsi. Kada čovek zatim izgovori taj govor u obliku reči, on će biti poznat kao „Kalaam-e-Lafzi” (izraženi govor).

Nakon što se u čoveku javi misao, tj. Kalaam-e-Nafsi, ona se ponekad odmah izrazi rečima, postajući tako Kalaam-e-Lafzi, a ponekad se izrazi kasnije, prema potrebi. Tako zaključujemo da Kalaam-e-Nafsi postoji i bez Kalaam-e-Lafzi, što je očigledna činjenica.

Isto tako, sve obaveštenje i znanje koje je kod Alaha večno postoji, kao što i sam Alah večno postoji i slobodan je od toga da bude stvorenje. Zatim, prema mudroj svrsishodnosti, kada je Alah izrazio Svoje znanje stvorenju, kao kroz glas koji je Musa čuo i kroz postepenu objavu Kurana Resulullahu, taj govor koji se sada čuje i dostupan je u štampanom obliku na papiru sada je poznat kao Kalaam-e-Lafzi. Ahlus Sunnah vel Džemat smatra da je Kalaam-e-Nafsi (govor kod Alaha) večan i nestvoren, ali da je Kalaam-e-Lafzi (izraženi govor), tj. glas i štampani oblik, nastao iznova i time spada u kategoriju stvorenog. (Sharhul Aqaaid An-Nasafiyyah, str. 58-59)

Alahov govor sa Musaom i Resulullahom jeste Qadeem (večno postojeći), ali su glas i štampani oblik Haadith i stvorenje. Tvrditi da Alah ne govori jeste verovanje sekte Mu’tazilah. Istinsko verovanje jeste da je atribut govora u Alahu utvrđena činjenica, a uz to je i Qadeem, ali glas i reči kojima se govor objavljuje stvorenju jesu Haadith i po suštini stvorenje.

Glas koji je Musa čuo dolazio je iz drveta. Alah je u njemu stvorio taj glas da bi ukazivao na Njegov stvarni govor. Taj glas je bio Haadith i deo Njegovog stvorenja. Nije bio Njegov lični glas. (Sharhul Aqaaid An-Nasafiyyah, str. 62)

Ovo se može uporediti sa muzikom prema kojoj čovek podešava svoj glas. Ta melodija nije čovekov glas, nije on taj koji govori, već je to melodija koja ukazuje na neki smislen govor.

U zaključku, možemo vam predložiti da izbegavate dublje raspravljanje o ovoj temi. Takve teme nisu bile rasprostranjene u doba ashaba. One su tvorevina sekte Mu’tazilah. Oni su ovo pitanje pogrešno protumačili u svetlu filozofije svoga doba. U početku su Muhadditheen išli samo dotle da ustvrde: „Kuran je govor Alahov, a ne stvorenje.” Ništa više nisu dodavali, a onda, kada su ljudi počeli da tvrde da „stranice Kurana i mastilo nisu stvorenje”, čemu se Mu’tazilah rugala, tada su Mutakallimeen iskristalisali ovo pitanje u svetlu autentičnih verovanja i filozofskih načela. Objavili su da je „Alah Mutakallim”. Govor je Njegov atribut, koji jeste Kalaam-e-Nafsi, nestvoren i Qadeem. Reči i glasovi koji ukazuju na Kalaam-e-Nafsi jesu Haadith i stvorenje.

A Alah najbolje zna

Muftija Muhammad Ashraf

Darul Iftaa

Jameah Mahmoodiyah

Springs

10. decembar 2004.

27. ševval 1425. (IslamQA.org, hanefijski fikh, Akida o Govoru Alahovom; naglasak moj)

I konačno:

es-selamu alejkum šejh,

možete li, molim vas, objasniti da li su Alahova dela stvorena ili nestvorena i da li to možete povezati sa Njegovim govorom? Da li se Njegov govor sastoji od slova i glasova, ili su slova i glasovi objavljenih knjiga deo Njegovog stvorenja? Ako su od Njegovog stvorenja, ko je onda izgovorio, na primer, Alif Lam Mim? Da li su to zaista slova i glasovi Džibrila kao izraz Alahovog večnog Kalama, ili ih je Alah doslovno izgovorio?

Odgovor

Prema verovanju Ahlus Sunneta vel Džemata, praiskonski atributi (suštinski i aktivni) suštinski su osam. To su atributi života (Hayah), moći (Qudrah), znanja (‘Ilm), govora (Kalam), sluha (Sam’), vida (Basar), volje (Iradah) i dovođenja u postojanje (Takween). Svi *aktivni atributi (ili dela) predstavljaju podskup osmog atributa, Takweena. Sve to nije stvoreno.

(*Napomena: to su davanje života (Ihya), usmrćivanje (Imata), izazivanje rasta (Inbat), razvijanje (Inma), oblikovanje (Taswir), Takhliq (stvaranje), Tarziq (opskrbljivanje) i drugi.)

U Fiqhul Akbaru se navodi:

„On je večno postojao i večno će postojati, sa Svojim imenima i atributima, kako onima koji se odnose na Njega, tako i onima koji se odnose na Njegova dela.”

„Što se tiče atributa koji se odnose na Njega, to su: Život, Moć, Znanje, kalam, Sluh, Vid i Volja. Što se tiče onih koji se odnose na Njegova dela, to su: Stvaranje, Opskrbljivanje, Začinjanje, Činjenje, Oblikovanje i drugi atributi dela.” (Fiqhul Akbar, poglavlje: Osnove monoteizma (Tawheed)) „I svi Njegovi atributi nisu poput atributa stvorenja.”

„Njemu se pripisuje znanje, koje nije poput našeg znanja.”

„Njemu se pripisuje Moć, koja nije poput naše moći.”

„Njemu se pripisuje Vid, koji nije poput našeg vida.”

„Njemu se pripisuje Sluh, koji nije poput našeg sluha.”

„Alahu Ta’ali se pripisuje Kalam koji nije poput našeg govora, jer nije ni posredstvom organa, delova, udova, glasova, niti slova (alfabeta).”

„Slova (alfabeti ili glasovi) jesu stvorenje. Ipak, Alahov Kalam nije stvoren.” (Fiqhul Akbar, poglavlje: Nesličan svakom stvorenju u svakom pogledu)

„Kuran je Kalam Alaha Ta’ale, zapisan u knjigama (mushafima), sačuvan u srcima, učen jezicima i objavljen Poslaniku. Naše izgovaranje Kurana je stvoreno, i naše učenje Kurana je stvoreno, ali Kuran (kao atribut Alahovog Kalama) nije stvoren.”

„A ono što je Alah spomenuo u Kuranu o Musau i drugim prorocima, kao i o faraonu i Sotoni, sve to je Alahov Kalam kojim nas obaveštava o njima. Alahov Kalam nije stvoren, ali govor Musaa i drugih stvorenja jeste stvoren. Kuran je Kalam Alahov, stoga nije stvoren, za razliku od stvorenja.”

„Musa je primio Kalam Alahov, kao što je Alah spomenuo (što znači): „Allah je sigurno sa Mojsijem razgovarao“ Stoga je Alahu oduvek, u večnosti, bio pripisan Kalam, pre nego što je hteo da bilo šta objavi Musau. Kao što je Alah bio Stvoritelj u večnosti, čak i bez toga da je išta stvorio.: „Ništa nije kao On! On sve čuje i sve vidi“ Kada je Alah oslovio Musaa, učinio je to Svojim Kalamom koji je večni atribut.” (Fiqhul Akbar, poglavlje: Kuran, govor Alaha Ta’ale)

U ‘Aqeedatut Tahawiyyi se navodi:

„Kuran je reč Alahova. Došao je od Njega kao govor, a da nije moguće reći kako. Poslao ga je Svome Poslaniku kao objavu. Vernici ga prihvataju kao apsolutnu istinu. Sigurni su da je on, uistinu, reč Alahova. On nije stvoren, kao što je stvoren govor ljudskih bića, i ko god ga čuje i tvrdi da je to ljudski govor, postao je nevernik. Alah ga upozorava, kudi ga i preti mu Vatrom kada kaže, Uzvišen je On: „U Sekar ću ja njega da bacim“ (al-Muddaththir 74:26) Kada Alah preti Vatrom onima koji kažu „ovo su samo čovekove reči“ (al-Muddaththir 74:25), sa sigurnošću znamo da je to govor Stvoritelja čovečanstva i da je potpuno nesličan govoru čovečanstva.”

„Ko god opiše Alaha kao da je na bilo koji način isti kao ljudsko biće, postao je nevernik. Svi koji ovo shvate uzeće pouku i uzdržaće se od izgovaranja onoga što govore nevernici, i znaće da On, u Svojim atributima, nije poput ljudskih bića.” (Al ‘Aqeedatut Tahawiyyah)

„Njegovi atributi postojali su u večnosti; nisu počeli da postoje nakon nepostojanja, niti su bili stvoreni. Ko kaže da su stvoreni, da su počeli da postoje nakon nepostojanja, ili je nesiguran u pogledu atributa i sumnja u njih, jeste nevernik u Alaha Ta’alu.” (Fiqhul Akbar, poglavlje: Osnove monoteizma (Tawheed)) (Objašnjenje dela Al Fiqh Al Akbar imama Ebu Hanife) ————————————–

Moulana Qamruz Zaman

London, Velika Britanija (IslamQA.org, hanefijski fikh, Da li je Alahov govor stvoren i da li slova i glasovi objavljenih knjiga pripadaju Njegovom stvorenju?; naglasak moj)

Dakle, sunitska ulema razlikuje Alahov govor od izraženog govora time što je Kuran kao izraženi govor stvoren i stoga nije istovetan niti potpuno isti kao Alahov govor. Ovo gledište neizbežno vodi zaključku da zapravo postoje dva Kurana: jedan koji je Alahov nestvoreni govor, i drugi koji nije stvarni Alahov govor. Naprotiv, on je konačan, vremenit, stvoren faksimil ili kopija stvarnog nestvorenog Kurana.