Luter o Katoličkoj crkvi

Možda će iznenaditi hrišćane kada otkriju da je Martin Luter otvoreno priznao da Katolička crkva vodi poreklo od apostola, da ona zaista ima apostolsko nasleđe, uprkos tome što se (po Luterovom pogrešnom mišljenju) tokom vremena iskvarila.

Evo Lutera njegovim sopstvenim rečima. Sve isticanje je moje:

Danas papa i njegova rulja viču protiv nas da su oni crkva, jer su krštenje, Sakrament i Sveto pismo primili od apostola i njihovi su naslednici. Oni kažu: “Gde bi drugde trebalo da bude narod Božji nego tamo gde se hvali Njegovo ime i gde se nalaze naslednici i baštinici Njegovih apostola? Zacelo Turci, Tatari i neznabošci ne mogu biti Njegov narod. Dakle, mi moramo biti Njegov narod; inače će biti sasvim nemoguće naći narod Božji na zemlji. Prema tome, ko se buni protiv nas, protivi se hrišćanskoj Crkvi i samom Hristu.” To će sigurno sablazniti i odbiti svakoga ko nije naoružan drugačijim oružjem i drugačijom snagom, ko sluša samo takva mišljenja najuglednijih i najuticajnijih ljudi na zemlji. “Ti si jeretik i đavolov apostol”, “Propovedaš protiv naroda Božjeg i protiv crkve, štaviše, protiv samog Boga.” Jer je izuzetno teško oduzeti im taj argument i odgovoriti ih od njega.

Da, nama samima JE TEŠKO DA TO POBIJEMO, naročito zato što PRIZNAJEMO — KAO ŠTO I MORAMO — da je mnogo toga što oni govore ISTINA: da papstvo ima Božju Reč i apostolsku službu, i da smo Sveto pismo, krštenje, Sakrament i propovedaonicu primili OD NJIH. Šta bismo o tome znali da nije bilo njih? Stoga se i vera, hrišćanska Crkva, Hristos i Sveti Duh moraju naći MEĐU NJIMA. Kakva je onda moja stvar da propovedam protiv njih, kao učenik koji propoveda protiv svojih učitelja? Tada mi u srce nagrnu ovakve misli: “Sada vidim da sam u zabludi. O, da samo nikada nisam ovo započeo i da nikada nisam propovedao ni reč! Jer ko sme da se suprotstavi crkvi, o kojoj ispovedamo u Simvolu vere: verujem u svetu hrišćansku Crkvu, itd.? A sada tu crkvu nalazim i u papstvu. Sledi, dakle, da sam, ako osudim tu crkvu, izopšten, odbačen i proklet od Boga i svih svetih.”

Jer ime “crkva” obuhvata i mnoge nitkove i hulje koji su odbijali da slušaju Božju Reč i postupali protivno njoj. Pa ipak su nazivani baštinicima i naslednicima svetih patrijaraha, sveštenika i proroka. Doduše, imali su Božji Zakon i obećanje, hram i sveštenstvo. Zapravo, trebalo je da budu narod Božji; ali su tako neustrašivo upražnjavali idolopoklonstvo pod plaštom imena “crkva” da je Bog bio primoran da kaže: “Ovo više neće biti Moj hram i Moje sveštenstvo. Moj narod više neće biti Moj narod. A onima koji nisu Moj narod biće rečeno: „Sinovi Boga živoga“.” Luterove Propovedi o Jovanu 16 [LW 24:303-304]