Kiprijan, obrezanje i krštenje dece
Sledeći odlomak preuzet je iz razmatranja svetog Kiprijana o neophodnosti i središnjem značaju krštenja dece, u kome naglašava važnost toga da se deca krste odmah, bez odlaganja.
Pritom Kiprijan razlaže značaj telesnog obrezanja muške dece osmog dana.
Blaženi svetitelj objašnjava kako to ukazuje na Hristovo telesno vaskrsenje u nedelju, koja je upravo osmi dan, budući da je dan posle subote, odnosno sedmog dana.
Sva isticanja su moja.
Fidu, o krštenju dece.
Sadržaj.— U ovoj poslanici Kiprijan ne uspostavlja nikakvu novu odredbu; nego, najčvršće čuvajući veru Crkve, radi ispravljanja onih koji su smatrali da dete ne sme biti kršteno pre osmog dana nakon svog rođenja, odredio je sa nekima od svojih sabraće episkopa da ono, čim se rodi, može biti valjano kršteno. Uzima priliku, međutim, da odbije da opozove mir koji je bio darovan izvesnom Viktoru, premda je bio darovan protivno odredbama sabora o palima; ali zabranjuje episkopu Terapiju da to čini u drugim slučajevima.
1. Kiprijan i ostala njegova sabraća koja su bila prisutna na saboru, njih šezdeset šest, Fidu, bratu svome, pozdrav.
Pročitali smo tvoje pismo, predragi brate, u kome si nam javio za Viktora, nekadašnjeg prezvitera, da mu je naš sabrat Terapije, nepromišljeno i u suviše rano vreme, sa preteranom žurbom, darovao mir pre nego što se potpuno pokajao i zadovoljio Gospoda Boga, protiv koga je sagrešio; a to nas je prilično uznemirilo, jer je predstavljalo odstupanje od autoriteta naše odredbe, to što mu je mir darovan pre zakonitog i punog vremena zadovoljenja, i bez molbe i znanja naroda — pri čemu nikakva bolest to nije činila hitnim niti je ikakva nužda na to primoravala.
Ali pošto smo dugo odmeravali presudu, smatralo se dovoljnim da se Terapije, naš sabrat, ukori što je to nepromišljeno učinio, i da mu se naloži da tako nešto ne čini ni sa kim drugim.
Ipak nismo smatrali da mir koji je jednom, na bilo koji način, darovao sveštenik Božji treba oduzeti, i iz tog razloga dopustili smo Viktoru da se koristi zajedništvom koje mu je darovano.
2. Ali što se tiče slučaja dece, za koju kažeš da ne treba da budu krštena u roku od drugog ili trećeg dana nakon svog rođenja, i da treba imati u vidu zakon drevnog obrezanja, tako da smatraš da onaj ko je tek rođen ne treba da bude kršten i posvećen pre osmog dana, mi smo svi na našem saboru mislili sasvim drugačije.
Jer sa tim postupkom za koji si smatrao da ga treba slediti, niko se nije složio; nego svi radije sudimo da milosrđe i milost Božju ne treba uskratiti nikome ko je rođen od čoveka.
Jer kao što Gospod kaže u svom jevanđelju, „Sin Čovječiji ne dođe da pogubi duše ljudske nego da spase“ Luka 4:56 koliko je u našoj moći, moramo se truditi da se, ako je moguće, nijedna duša ne izgubi.
Jer šta nedostaje onome ko je već jednom oblikovan u utrobi rukom Božjom?
Nama, doduše, i našim očima, po svetovnom toku dana, čini se da oni koji su rođeni primaju uvećanje.
Ali sve što je načinjeno od Boga, dovršeno je veličanstvom i delom Boga, njihovog Tvorca.
3. Štaviše, vera u božansko Sveto pismo objavljuje nam da među svima, bilo da su deca bilo da su stariji, postoji ista jednakost božanskog dara.
Jelisej je, moleći Boga, tako legao na malog sina udovice, koji je ležao mrtav, da je njegova glava bila prislonjena uz njegovu glavu, i njegovo lice uz njegovo lice, i udovi Jelisejevi behu rašireni i sjedinjeni sa svakim od udova deteta, i njegove noge uz njegove noge.
Ako se ova stvar razmotri s obzirom na nejednakost našeg rođenja i našeg tela, dete se ne bi moglo izjednačiti sa odraslom i zrelom osobom, niti bi njegovi mali udovi mogli odgovarati i biti jednaki većim udovima odraslog čoveka.
Ali u tome je izražena božanska i duhovna jednakost, da su svi ljudi slični i jednaki, budući da ih je jednom načinio Bog; a naš uzrast može imati razliku u porastu naših tela, po svetu, ali ne i po Bogu; osim ako se i sama ta milost koja se daje krštenima daje manje ili više, prema uzrastu onih koji je primaju, dok se Sveti Duh ne daje na meru, nego se ljubavlju i milosrđem Očevim daje podjednako svima.
Jer Bog, kao što ne gleda ko je ko, tako ne gleda ni na uzrast; budući da se svima pokazuje kao Otac sa dobro odmerenom jednakošću radi zadobijanja nebeske milosti.
4. Jer, što se tiče onoga što kažeš, da izgled deteta u prvim danima nakon njegovog rođenja nije čist, tako da bi se neko od nas još uvek zgrozio da ga poljubi, ne mislimo da to treba navoditi kao ikakvu smetnju nebeskoj milosti.
Jer je pisano: „Čistima je sve čisto“ Titu 1:15
Niti bi iko od nas trebalo da se grozi onoga što je Bog blagoizvoleo da načini.
Jer iako je dete još sveže od svog rođenja, ipak nije takvo da bi se iko trebalo groziti da ga poljubi darujući milost i sklapajući mir; jer u poljupcu deteta svako od nas treba, upravo radi svoje pobožnosti, da razmisli o samim još svežim rukama Božjim, koje na neki način ljubimo, u čoveku netom oblikovanom i tek rođenom, kada zagrljajem prihvatamo ono što je Bog načinio.
Jer što se tiče držanja osmog dana u jevrejskom telesnom obrezanju, unapred je bila data tajna u senci i u običaju; ali kada je došao Hristos, ona se ispunila u istini. Jer pošto je osmi dan, to jest prvi dan posle subote, imao da bude onaj u koji će Gospod vaskrsnuti, i oživeti nas, i dati nam obrezanje duha, osmi dan, to jest prvi dan posle subote, i dan Gospodnji, prethodio je u praobrazu; a taj praobraz je prestao kada je potom došla istina i kada nam je dato duhovno obrezanje.
5. Iz kog razloga smatramo da nikoga ne treba sprečavati da zadobije milost onim zakonom koji je već bio ustanovljen, i da duhovno obrezanje ne treba da bude sprečeno telesnim obrezanjem, nego da apsolutno svaki čovek treba da bude primljen u milost Hristovu, budući da i Petar u Delima apostolskim govori i kaže, „meni Bog pokaza da nijednoga čovjeka ne treba zvati poganim ili nečistim“ Dela apostolska 10:28
Ali ako bi išta moglo sprečiti ljude da zadobiju milost, pre bi njihovi teži gresi sprečavali one koji su zreli, odrasli i stariji.
Ali opet, ako se i najvećim grešnicima, i onima koji su mnogo sagrešili protiv Boga, kada su potom poverovali, daruje otpuštenje grehova — i niko se ne sprečava od krštenja i od milosti— koliko li tek treba da zazremo od toga da sprečavamo dete koje, budući tek rođeno, NIJE SAGREŠILO, osim u tome što je, rođeno po telu po Adamu, na samom svom rođenju primilo zarazu drevne smrti**, i koje se upravo zbog toga tim lakše približava primanju oproštaja** grehova— jer mu se opraštaju NE NJEGOVI SOPSTVENI GRESI, nego gresi drugoga.
6. I stoga, predragi brate, ovo je bilo naše mišljenje na saboru, da mi nikoga ne treba da sprečavamo od krštenja i od milosti Božje, koji je milostiv i dobar i pun ljubavi prema svima.
A pošto to treba držati i čuvati u odnosu na sve, smatramo da to treba još više držati u odnosu na decu i tek rođene ljude, koji upravo zbog toga više zaslužuju našu pomoć i božansko milosrđe, jer odmah, na samom početku svog rođenja, plačući i jecajući, ne čine ništa drugo do što mole.
Pozdravljamo te, predragi brate, uvek od srca. (Poslanica 58)
Za dalje čitanje
Tertulijan Kartaginski o krštenju dece
RANI CRKVENI OCI O JOVANU 3:5 I KRŠTENJU VODOM
Još citata iz rane Crkve o krštenju