Alahov božanski savet
U ovom tekstu ću pokazati da Kuran, veoma slično onome što nalazimo u Božjoj istinitoj Reči, Svetoj Bibliji, i među drevnim paganskim kulturama pre i tokom Muhamedovog vremena, priznaje postojanje nebeskog saveta. Taj savet ili skupština sastoji se od nebeskih božanskih bića nad kojima predsedava jedan istiniti Bog.
Uporedite sledeće:
„A Miheja reče: Zato čujte riječ Gospodnju; vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolu svom, a sva vojska nebeska stajaše mu s desne i s lijeve strane;“ 2. Dnevnika 18:18 New King James Version (NKJV)
„Bog stade na saboru Božijem, usred bogova izreče sud:“ Psalam 82:1 Young’s Literal Translation (YLT)
„Bog stade na saboru Božijem, usred bogova izreče sud:“ Orthodox Jewish Bible (OJB)
„Nebo kazuje čudesa tvoja, Gospode, i istinu tvoju sabor svetijeh. Jer ko je nad oblacima ravan Gospodu? Ko će se izjednačiti s Gospodom među sinovima Božijim? Bogu se valja klanjagi na saboru svetijeh, strašniji je od svijeh koji su oko njega. Gospode, Bože nad vojskama! Ko je silan kao ti, Bože? I istina je tvoja oko tebe.“ Psalam 89:5-8 Lexham English Bible (LEB)
„Gospod na nebesima postavi prijesto svoj, i carstvo njegovo svijem vlada. Blagosiljajte Gospoda anđeli njegovi, koji ste silni krjepošću izvršujete riječ njegovu slušajući glas riječi njegove. Blagosiljajte Gospoda sve vojske njegove, sluge njegove, koje tvorite volju njegovu.“ Psalam 103:19-21 NKJV
„Hvalite Gospoda na nebesima, hvalite ga na visini. Hvalite ga, svi anđeli njegovi, hvalite ga, sve vojske njegove!“ Psalam 148:1-2
„Posmatrao sam dok se ne postaviše prijestoli, i Starac dana ne sjede, i na njemu odijelo bijelo kao snijeg, i vlasi glave Njegove kao čista vuna, a prijesto Njegov plamen ognjeni, točkovi Njegovi oganj plamteći. Rijeka ognjena je proticala ispred Njega, tisuće tisuća su mu služile, i neizbrojno mnoštvo stajalo pred Njim; sud zasjede i knjige se otvoriše.“ Danilo 7:9-10
Imajući prethodno u vidu, pogledajmo sada šta Kuran ima da kaže:
„Mi smo najbliže nebo zvezdama ukrasili, i čuvamo ga od svakog prkosnog đavola da ne prisluškuje anđele uzvišene. Njih sa svih strana gađaju, pa bivaju prognani: njih čeka neprekidna patnja, a onoga koji šta ugrabi - stigne svetleća buktinja.“ S. 37:6-10 Hilali-Khan
Evo još jedne verzije tog konkretnog dela teksta:
„da ne prisluškuje anđele uzvišene. Njih sa svih strana gađaju,“ S. 37:8 Arberry
A evo kako muslimanski tumači objašnjavaju ovaj stih:
Oni, naime đavoli, lā yasma‘ūna — ovim počinje nova rečenica — ne mogu da slušaju (to njihovo „slušanje“ predstavlja onu sposobnost kojom pamte ono što čuju) Visoki savet, anđele na nebesima; inače prelazni glagol al-samā‘ ovde se dopunjuje predlogom ilā, „ka“, ovde „na, u“, zato što uključuje i dodatni smisao „obraćanja pažnje“ pri slušanju; jedno varijantno čitanje glasi yassamma‘una, što je zapravo yatasamma‘ūna, pri čemu je tā’ asimilovano sa sīn, jer njih, đavole, gađaju plamenovima sa svih strana, iz najudaljenijih predela nebesa (Tafsir al-Jalalayn https://altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=37&tAyahNo=8&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje moje)
(Oni ne mogu da slušaju) tako da ne slušaju (Najviše prvake) govor anđela, to jest anđela čuvara, o onome što se među njima saopštava (jer bivaju gađani sa svih strana) ka kojima se uzdižu, (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=73&tSoraNo=37&tAyahNo=8&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje moje)
(Oni ne mogu da slušaju višu skupinu) znači da ne mogu da dopru do više skupine — što se odnosi na nebesa i anđele na njima — kada oni govore o onome što je Alah objavio od svojih zakona i odredaba. To smo već pomenuli kada smo objašnjavali hadise navedene prilikom razmatranja ajeta, (Tafsir Ibn Kathir http://www.alim.org/library/quran/AlQuran-tafsir/TIK/37/6; podebljanje moje)
Ovo nije jedino mesto na kojem se Kuran poziva na nebeski savet:
„Ja nisam ništa znao o uzvišenom skupu kada su se prepirali - meni se objavljuje da sam poslat da jasno opominjem.“ Kada je anđelima tvoj Gospodar rekao: „Stvoriću čoveka od gline, pa kad mu upotpunim oblik i u njega udahnem život, vi mu se poklonite!” Anđeli su se, svi do poslednjeg, zajedno poklonili, osim Sotone - on se uzoholio i postao nevernik. „O Sotona!“ Reče Allah, „šta te navelo da se ne pokloniš onome koga sam Ja Svojim dvema rukama stvorio? Jesi li se uzoholio ili misliš da si uzvišen?“ „Bolji sam od njega“, reče on, „mene si stvorio od vatre, a njega od gline.“ „Izlazi onda iz Raja!“ Reče Allah, „proklet da si! Moje će prokletstvo da te prati do Sudnjeg dana!“ „Gospodaru moj!“, reče on, „daj mi vremena do dana kada će oni da budu oživljeni!“ „Daje ti se vremena“, reče Allah, do dana već određenog.“ „Tako mi Tvoga dostojanstva“, reče Sotona, „sigurno ću sve da ih navedem na stranputicu, osim među njima Tvoje iskrene sluge!“ „Ovo je istina a istinu govorim“, reče Allah, „sigurno ću svima, tobom i onima koji se budu poveli za tobom, da napunim Pakao!““ S. 38:69-85 Arberry
Obratite ponovo pažnju na tumačenje muslimanskih učenjaka:
Nisam imao znanja o Visokom savetu, to jest o anđelima, kada su raspravljali — o Adamu, kada im je Bog, uzvišen neka je On, rekao: „Postavljam na zemlji namesnika“, do kraja ajeta, Q. 2:30. (Tafsir al-Jalalayn https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=38&tAyahNo=69&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje moje)
(Nisam imao znanja o Najvišim prvacima) to jest o anđelima, da me Alah nije poslao (kada su raspravljali) kada su govorili i rekli: (Zar ćeš na njoj postaviti onoga ko će na njoj nered činiti i krv prolivati; (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=73&tSoraNo=38&tAyahNo=69&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje moje)
(Nisam imao znanja o prvacima (anđelima) na visinama kada su raspravljali i raspravu vodili.) To znači: „da nije bilo božanske objave, kako bih mogao znati o raspravi prvaka na visinama (anđela).“ To se odnosi na njihovu raspravu o Adamu i o tome kako je Iblis odbio da mu se pokloni i sporio se sa svojim Gospodarom zato što je njega (Adama) pretpostavio njemu. (Tafsir Ibn Kathir http://www.alim.org/library/quran/AlQuran-tafsir/TIK/38/65; podebljanje moje)
Ovo objašnjava zašto Kuran neprestano upotrebljava imenice, glagole, zamenice itd. u množini, i to u kontekstima koji se jasno odnose na grupu nebeskih ili božanskih bića koja obavljaju božanske funkcije:
„Tako smo svakom verovesniku neprijatelje određivali, đavole u vidu ljudi i duhova, koji su jedni drugima govorili ukrašene besede da bi ih obmanuli; a da je tvoj Gospodar hteo, oni to ne bi učinili; zato ti ostavi njih, i ono što izmišljaju; i da bi srca onih koji u onaj svet ne veruju bila sklona tome i zadovoljna time, i da bi počinili grehe koje su počinili. Zar da pored Allaha tražim drugog sudiju, kad vam On podrobno objavljuje Knjigu?! A oni kojima smo dali Knjigu dobro znaju da Kur'an objavljuje tvoj Gospodar sa istinom, zato ti nikako ne sumnjaj!“ Pickthall
„Što se tiče one lađe, ona je pripadala siromasima koji rade na moru, i ja sam hteo da je oštetim, jer je pred njima bio jedan vladar koji je svaku ispravnu lađu otimao. Što se tiče onog dečaka, njegovi roditelji su bili vernici; pobojali smo se da ih ne navede na neposlušnost i neverovanje, pa smo hteli da im njihov Gospodar, umesto njega, da boljeg i čestitijeg, i milostivijeg. A što se tiče onoga zida, to je bio zid dvojice dečaka, siročadi iz grada, a pod njim je zakopano njihovo blago. Njihov otac je bio dobar čovek i tvoj Gospodar želi, iz Svoje milosti, da oni odrastu i izvade svoje blago. Sve to ja nisam uradio po svome nahođenju. Eto to je tumačenje onoga za šta nisi mogao da se strpiš.““ S. 18:79-82 Arberry
„I spomeni iz Knjige Idriza (Henoka)! On je bio istinoljubiv, verovesnik, i Mi smo ga uzdigli na visoko mesto. To su verovesnici koje je Allah obasuo blagodatima, od Adamovih potomaka i onih koje smo sa Nojem na lađi spasili, i Avramovih i Jakovljevih potomaka, i onih koje smo uputili i odabrali. Kad bi im se učile reči Svemilosnog, oni bi ničice padali i plakali. A njih smeniše zli potomci, koji molitvu napustiše i za požudama pođoše – oni će sigurno zlo proći. Ali oni koji su se pokajali, i verovali, i radili dobra dela, njima se neće nikakva nepravda učiniti, i oni će u Raj ući. U edenskim vrtovima koje je Svemilosni Svojim vernicima obećao iako ih nisu videli – a obećanje Njegovo će zaista da se ispuni. U njima prazne priče neće da slušaju, već samo: „Mir Božji!“ - I u njima će ujutru i naveče da budu opskrbljeni. Daćemo da takav Raj nasledi svaki Naš bogobojazni sluga. „A mi anđeli silazimo samo po naredbi tvoga Gospodara. Njemu pripada ono što je pred nama i ono što je za nama, i što je između toga. A tvoj Gospodar ništa ne zaboravlja.““
„„A mi anđeli silazimo samo po naredbi tvoga Gospodara. Njemu pripada ono što je pred nama i ono što je za nama, i što je između toga. A tvoj Gospodar ništa ne zaboravlja.“ On je Gospodar nebesa i Zemlje i onoga što je između njih, zato samo Njega obožavaj i u tome budi ustrajan! Znaš li da ima neko Njemu sličan? Čovek govori: „Zar ću, kad umrem, zaista da budem proživljen?“ A zar se čovek ne seća da smo ga još pre stvorili, a da nije bio ništa? Kunem se Sobom, da ćemo da skupimo i nevernike i đavole, zatim ćemo da ih dovedemo da kleče na kolenima oko Pakla, a onda ćemo iz svake grupe da izdvojimo one koji su prema Svemilosnom bili najdrskiji, jer Mi najbolje znamo one koji su najviše zaslužili da u njoj gore. I svaki od vas će do Pakla da stigne! Tvoj Gospodar se sigurno tako obavezao! Zatim ćemo da spasimo one koji su se bojali Allaha i klonili greha, a nevernike ćemo da ostavimo u njemu na kolenima da kleče. Kada su im se Naše jasne reči kazivale, onda su nevernici govorili vernicima:“Šta mislite, ko je u boljem položaju i ko ima više pobornika?” A koliko smo Mi pre njih naroda uništili koji su blagom i izgledom divljenje izazivali!“ S. 19:56-74 Arberry
„Naprotiv! Mi smo ih stvorili od onoga što oni znaju! I Ja se kunem Gospodarom istoka i zapada da možemo boljim od njih da ih zamenimo i niko u tome ne može da Nas spreči.“ S. 70:39-41
Neki muslimani pokušavaju da zaobiđu ovaj problem tvrdeći da je kuranska množina ono što se obično naziva množinom veličanstva, kada Bog o sebi govori u množini upravo zato da bi istakao svoju uzvišenost ili veličanstvenost. Tvrdi se da čak i jevrejska Biblija koristi tu jezičku odliku, kao i religije starog Bliskog istoka (ANE).
Sa ovom tvrdnjom postoje dva glavna problema.
Pre svega, postoje odlomci u kojima se množina očigledno odnosi na grupu božanskih bića koja Alah šalje i kojima zapoveda:
„„A mi anđeli silazimo samo po naredbi tvoga Gospodara. Njemu pripada ono što je pred nama i ono što je za nama, i što je između toga. A tvoj Gospodar ništa ne zaboravlja.““ S. 19:64 Shakir
To je navelo muslimanske učenjake da priznaju kako se te množine zapravo odnose na Alaha i njegove anđeoske pomoćnike:
„Upotreba oblika množine (u Kuranu) jeste stil arapskog govora kojim se ukazuje na nekoga ko je visokog položaja i ko ima pomoćnike koji mu se pokoravaju. Dakle, ako njegovi pomoćnici nešto učine po njegovoj zapovesti, on kaže: ‘mi smo to učinili.’ To je kao kada car kaže: ‘Osvojili smo ovu zemlju, porazili smo ovu vojsku’, i tako dalje. Zato što je to učinio delovanjem svojih pomoćnika… Tako i On (Bog), kada nešto učini preko svojih anđela, kaže: ‘Mi smo to učinili’.“ (Taki ad-Din Ahmad Ibn Tejmija, Majmū’ al-Fatāwa, 5:233 i dalje; podebljanje moje)
Ibn Tejmija je na drugom mestu napisao:
„Svaki put kada Alah upotrebi množinu govoreći o sebi, to počiva na poštovanju i časti koju zaslužuje, na velikom broju njegovih imena i svojstava, i na velikom broju njegovih vojski i anđela.“ (Al-‘Aqidah al-Tadmuriyyah, str. 109; podebljanje moje)
Drugo, nije pružen nikakav stvarni tekstualni, istorijski i/ili arheološki dokaz koji bi pokazao da je arapski jezik u Muhamedovo vreme koristio takvo stilsko sredstvo. Štaviše, arapski hrišćani koji su se sporili sa Muhamedom shvatili su kuransku upotrebu množine kao dokaz da su Alah i Isus Bog!
Muhamed ibn Ishak ibn Jasar rekao je u svojoj čuvenoj Siri: „Delegacija hrišćana iz Nedžrana došla je Alahovom Poslaniku. Delegaciju je činilo šezdeset konjanika, među kojima i četrnaest njihovih prvaka koji donose odluke. To su bili Al-`Akib, poznat i kao `Abdul-Mesih, As-Sejid, poznat i kao Al-Ajham, Ebu Harisa ibn `Alkama, iz porodice ﴾ Bekr ibn Vail, i Uvejs ibn Al-Haris. Među njima su bili i Zejd, Kajs, Jezid, Nabih, Huvejlid, `Amr, Halid, `Abdulah i Juhanes. Trojica od tih ljudi bila su prvaci ove delegacije: Al-`Akib, njihov vođa kojem su se obraćali za savet i odluku; As-Sejid, njihov učenjak i vođa na putovanjima i na društvenim okupljanjima; i Ebu Harisa ibn `Alkama, njihov patrijarh, sveštenik i verski poglavar. Ebu Harisa je bio Arapin iz porodice Bekra ibn Vaila, ali kada je prihvatio hrišćanstvo, Rimljani i njihovi carevi su ga počastvovali i sagradili mu crkve (ili njemu u čast). Takođe su ga finansijski podržavali i dali mu sluge, jer su znali koliko je čvrsta njegova vera u njihovu religiju.“ Ebu Harisa je poznavao opis Alahovog Poslanika iz onoga što je čitao u ranijim božanskim Knjigama.
Međutim, njegovo inače neznanje navelo ga je da uporno ostane hrišćanin, jer je kod hrišćana bio počastvovan i imao visok položaj. Ibn Ishak je rekao: „Muhamed ibn Dža`fer ibn Az-Zubejr rekao je: ‘(Nedžranska) delegacija došla je Alahovom Poslaniku u Medinu, ušla u njegov mesdžid u odorama i ogrtačima, nakon što je Poslanik klanjao `asr-namaz. Pratili su karavan kamila koji su vodili Beni Al-Haris ibn Ka`b. Drugovi Alahovog Poslanika koji su ih videli rekli su da posle toga nikada nisu videli sličnu delegaciju… Zatim su Ebu Harisa ibn `Alkama i Al-`Akib `Abdul-Mesih ili As-Sejid Al-Ajham razgovarali sa Alahovim Poslanikom, a bili su hrišćani kao i car (rimski car). Ipak, među njima je vladalo neslaganje o `Isau; jedni su govorili: ‘On je Alah’, drugi su govorili: ‘On je sin Alahov’, a treći su govorili: ‘On je jedan od trojstva.’ Alah je daleko iznad onoga što Mu pripisuju.“
Zaista, to su verovanja hrišćana. Oni tvrde da je `Isa Bog, budući da je mrtve vraćao u život, isceljivao slepilo, gubu i razne bolesti, govorio o budućim stvarima, stvarao oblik ptica i udahnjivao im život, oživljavajući ih. Međutim, sva ta čuda dogodila su se Alahovom dozvolom, kako bi `Isa bio znak od Alaha ljudima.
Oni takođe tvrde da je `Isa sin Alahov, budući da nije imao oca i da je govorio dok je bio u kolevci, čudo koje se pre njega nije dogodilo nijednom od Adamovih potomaka, kako oni tvrde. Oni takođe tvrde da je `Isa jedan od trojstva, zato što Alah kaže: ‘Mi smo učinili, zapovedili, stvorili i zahtevali.’ Rekli su: ‘Da je Alah jedan, rekao bi: Ja sam učinio, zapovedio, stvorio i odlučio.’ Zbog toga tvrde da su `Isa i Alah jedno (Trojstvo). Alah je daleko iznad onoga što Mu pripisuju, a treba pomenuti da je Kuran pobio sve te lažne hrišćanske tvrdnje. (Tafsir Ibn Kathir http://www.alim.org/library/quran/AlQuran-tafsir/TIK/3/59; podebljanje moje)
Štaviše, biblijski hebrejski nije poznavao množinu veličanstva, niti u izvorima starog Bliskog istoka postoje izričito dokumentovani slučajevi da je takva jezička odlika ikada bila u upotrebi:
„Množina veličanstva ne postoji u hebrejskom.“ (Klaus Vesterman, Genesis 1-11: A Commentary [Augsburg Publishing House, Minneapolis, 1994], 145)
„… ne postoje pouzdani primeri množine veličanstva ni sa glagolima ni sa zamenicama… glagol upotrebljen u Post 1:26 (āśāh) nikada se ne koristi sa množinom veličanstva. Ne postoji nikakav lingvistički ni gramatički osnov na kojem bi se ‘mi’ moglo smatrati množinom veličanstva.“ (Gerhard F. Hasel, The Meaning of „Let Us“ in Gn 1:26 [Andrews University Seminary Studies 13, 1975], str. 63-64)
„I u ugaritskoj i u biblijskoj književnosti upotreba prvog lica množine karakteristična je za obraćanje u božanskom savetu. Poznato ‘mi’ iz Postanja 1:26, ‘Da načinimo čoveka po svom obličju…’, Postanja 3:22, ‘Eto, čovek posta kao jedan od nas…’, Postanja 11:7, ‘Hajde da siđemo i da im pometemo jezik…’, odavno je prepoznato kao obraćanje u množini koje Jahve koristi u svom savetu.“ (Frank Mur Kros, Canaanite Myth and Hebrew Epic: Essays in the History of the Religion of Israel [Harvard University Press, Cambridge, 1973], str. 187, nap. 176)
Stoga, nasuprot kasnijim islamskim verovanjima, sam Kuran ne poriče postojanje nebeskog saveta božanskih bića koja u zajedništvu sa muslimanskim bogom obavljaju određene božanske zadatke.